Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

53

Јваши?... (Опет пазити на ред). Да ли је боље, да чувамо здравље, иди да се посде двчимо?... Јесте. Ви сте још мади па и не знате : да има много болести које се веома тешко лече а неких које и не могу да се излече, него људи иди деца од њих умиру. С тога смо ми дужни да чувамо здравље и да чинимо све то да се не разболимо. Е, то морају да чине и деда, која иду у школу те да уче у њој све што је паметно и добро. Сад да ми кажете, диже ли се прашина кад ми полако идемо по школи и кад ви мирно седите на месту ?. . . (Опет пазити, да не одговарају сви у глас, него да л.епо дигну руке и да одговори један у нотпуној реченици: „Прашина се не диже кад ми подако. идемо по школи и кад седимо мирно." А кад се диже прашина? („Прашина се диже, кад... и т. д.) Добро. Онда шта треба ви да запамтите? („Ми треба да запамтимо: да не трчимо по школл и да на месту седимо мирно"). Јесте. Зато сам вас ја мало пре онако полако у реду и увео и извео из школе и опет увео сад с одмора. И .ја ћу тако да чиним сваки дан докле год не научите да полако улазите у школу и излазите из школе. И што ме год више будете слушали, то ће бити боље за наше здравље. А кад будемо здрави, нама ни учење неће бити тешко. Зато, још ми једанпут кажите: шта ваља да запамтите ? .. . — Јесте. II ја ћу на то много. да пазим. II ко хоће да не буде кажњен, он нек се чува. Боље да запамтите па да се чувате него да будете кажњени. У доброј школи, где су деца добра па слушају, и нема казна. Кажњавају се само неваљала и непослушна деца . . . — Сад пазите, да се полако и саремнте. Немо.јте стварима да лупате, него их иолако изнесите на клупу и иодако вежите или метните у торбу. Извадите ! . . . Пазити како се које спрема и исправљати где што не ваља. Ко буде готов, он да седне лепо, као и пре тога. Еад сви буду готови, онда питати децу, коју молитву знају. И овде нека влада ред. Пошто су преко распуста могда заборавити, то, да не би грешида за време саме модитве, што је веома незгодно и ружно, ваља пропитати двоје троје, те се уверити да ди знају. Онда казати овако: Ви сви треба да знате ове молитве, наја могу да наредим да читате редом. А за данас ћеш да читаш модитву ти ! .. . (који је знао најбоље). Сад, пазите, подако да устанете !... Добро сте устади. Стојте право!... Не знам како сте се модиди Богу у првом разреду. Ади код мене ћете се молити Богу овако. Читаће молитву .један за све нас, а ми ћемо се само прекрстити и мисдићемо на Бога и оно што се у молитви каже. Хајде сад, читај ти, а ви остади гдедајте на мене, како ћуја... Чита се молитва. Свршена је, и неки би малишани из прве кдупе можда једва чекади да се дочепају врата. У деце је скдоност а гдегде и навика, да се утркују ко ће пре и ко ће први да изиђе. Ади учитељ каже: Сад опет седните !. . . И деца седају, јер од оволика и овака рада и нису уморна. Учитељ продужује: