Просветни гласник

54

НРОСВЕХНИ 1'ЛАСНИК

— Да вам кажом сад, како ћете да адете куКи. Из школе, одавде, до дворишта изићи ћете у реду онако као гато смо мало пре. Ту ћете се иустити из реда и растурити. Ади иије, да сваки иде сам за себе и да трчи, него да се издвојите у мале гомиле, према томе на коју ће страну ко ићи. И онда сви који иду на једну страну, да иду заједно, и то онет у реду, најбоље но двојида, те да свет види да сте ђаци. Само кад остане један, коме је кућа најдаље шш у другом крају или другој улици, он може да иде сам. Али опет, мирно и лепо — да се нознаје да. је ђак. Путем дабогме да смете да разговарате, ади само да не вичете, као она дечурлија, која не иду у школу него се само јуре по удицама. Дакде запамтите : кад разговарате да не вичете, а кад идете да не трчите.. . Јесте ли запамтиди? (Пазити, да не вину сли: „јесмо.") Нек ми један каже, шта треба да радите! Кажи ти ! . . . Добро. Сад устаните !.. . Излазите по двојица!. .. Хајдете за мном ! . . . У дворишту питати, ко ће на коју страну. Они који ће овамо нека дођу овде !... Сад прећи на противну страну. Они" који ће овамо нека дођу овде !. .. Сад се уредите лепо, по два!... Сад хајдете, а посде подне сдушајте зконце! И ја ћу с вама, да видим, хоћете ,ш леио да идете удицама... И разидазе се, а учитељ иде на ону страну, на коју иде наЈвшпе њих а погледује кодико је могућно и на остаде.

Тако се свршидо нрво пре иодне, и ако је учитељ мадо био пажљив и тактичан, онда није бидо никаква иступа, никакве срџбе ни карања. А и рађено је све оно, што ће и у напредак да откдања све сметње, све иетупе, сваку срџбт и карање иди грдњу. А овакав рад мора уливати у срца дечја љубав ирема школи и поштовање према наставнику. Посде подне. Учитељ треба да буде код школе пре времена и по могућству у дворишту, да га деца виде; а ако је ружно време, онда у учионици. Ако је депо време, онда се деца искупљају у дворишту, и кад удари звонце за удазак у шкоду, онда се урођују нред шкодом и удазе у учионицу онако како су удазила пре подне. Учитељ сада пресдишава, јесу ди деца заиамтида све лепо. Свака недоследност и аљкавост у овомо само квари углед учитељев и руши ред у самоме зачетку његову. С тога се мора изводити све до еитница онако како је речено пре подне. Деца су дакде у шкоди, свако иа свом месту. По неко, може бити, још додази. Она су се одоцнида. Она то виде и сама и није им право. И.звесно ће други пут гдедати да ее не одоцне. Њима је довољно рећи, да иду на место и да други пут дођу мало раније. Кад сва седну како ваља и настане права тишина, учитељ лодако отпочиње :