Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

07

Док су појаве из механичког дела физ . у 17. и 18. веку веома разгранате применом мат.. метода на експлицирање појава, дотле су праве фпз . појаве, светдост, топлота, едектрицитет и магнетизам добпде сво.је тумачење тек у прошдоме веку, радовима Јунга, Фремела, Фурија, МаксФеда, Томзона, Фебера и Гауса и др. Могућност примена математичког метода за тумачење појава свих физичких оснива се на овом постудату, да свима појавама физичким ваља тражити тумачења у узроцима чисте механичке природе. Преведено ово на математички језик значи, наћи односе, који постоје између сида с једне стране и кретања, које сиде производе са друге стране, наћи зависност између масе, пута, брзине, убрзања и времена. Са гдедишта математичке Физике тумачење је појава сведено на лримену механичких истина, њених закона. Подазећи од нринципа акције и реакције увођењем фиктивних сида и инерције Б' А1ет!)ег! је лоставио принцип, којим су обухваћени сви механички пробдеми, створио могућност предажењу са појава статичких на динамичке. Његов је принцип изражен у обдику диФеренцијадне једначине, и нредставља однос између сиде, масе и убрзања. Пре оваквог Формудисања пробдема механичких, што је могдо доћи тек посде пронадаска диФеренцијаднога рачуна, није ни могдо бити речи о правој математичкој физици . У обдику овога принципа унета су свега два едемента Физичка: време и маса (односно сида) од којих други едеменат увдачи разноврсне хипотезе. Други едементи, који се изражавају као Функци.је дужине и времена као што су брзина и убрзање чисто су експериментадни податци. Пробдем физички стављен у обдику једначине на основу 1)' А1етћег!.-овог принципа, са математичког гдедишта је једна диФеренцијадна једначина. Ако сеиаторијадне тачке Фиксирају координатама [дужинама], а пут, брзина, иди убрзање изразе истим координатама као Функцијама времена, онда би независно од масе сваки пробдем физ . био сведен на тражење односа између тих координата и времена. Ако је маса, која се посматра материјадно тедо каква су небеска теда, онда је пробдем латематичке Физике, механике небеске, сведен на решење диф . једначина. из којих ваља наћи координате тог теда, као Функције времеиа. За светдосно топдотне, едектромагнетске и модекударне нојаве, имамо исти сдучај, као и код механике небеске, посда са решавањем диФеренцијадних једначина заснованих на принципу !г А1етћег!-овом у којима у место масе теда, додази маса материјадних тачака, атома и модекида, обичне и немерљиве материје које преко теорија удазе у науку, ради тумачења физичких но.јава. При сваком лробдему физичком имамо три врсте едемената, којима радимо. Због хомогености диф . једначина нађени односи из њих неза5 *