Просветни гласник
НАУЕА И НАСТАВА
71
Свима могућим гранама математике служи се математичка физикп у крајњој цељи да би иашла решење диФеренцијалиих .једначина, које се јављају у Формама Л.агранжовим. Из овога је јасно да је ирогрес математике и математичке Физике у вези једно са другим, једно друго унапређује и допуњује. V Јасно је из свега овогада је експериментадна Физика наука о сазнавању особина физичких иојава, математичка пак наука тумачења узрока појавама физичким . Ирва .је дескриптивне нрироде, друга апстрактне и један одељак из теорије људскога сазнгња. Мисао о јединству физичких сида није нова, одавна се указивало на то открићима експериментадне Физике, али у обдику Л.агранжових једначина за тумачење та .је мисао добила најодређенији облик. Као што смо рекли у Формама Лагранж Хамилтоновим најбоље је исказан однос између живе силе и механичког рада сила, чиме се најбоље изражава мисао и о јединству сила и о трансФормацији облика физичких појава, прелаза једне Физичке силе у другу. И ако су Форме механичких принципа које је дао Лагранж читавих по столећа претходиле прокламовању велике истине Физичке о одржању енергије, ипак је радовима из математичке Физике тај принцип пронађен и истакнут као полазна тачка за тумачење и третирање физичких проблема. Роберт Мајер у односу механичког рада и топлоте тако званом еквиваленту топлоте, на ком принципу почива термодинатика, уочио је само једну особину општег принципа одржања енергије. Многе сличности међу појавама светлосним, топлотним, молекуларним унућивале су научаре на разраду велике мисли о јединству сила. Теорија светлости заснована на хипотезама о етарском кретању, била је прва научна теорија, где се математички метод у свој својој опширности унео у Физику [Френел, Араго, Јунг, Копш]. Појаве зрачне тонлоте пренеле су научна тумачења на основу механичких принципа из теорије светлости у топлоту. Спроводљивост топлоте кроз материјална тела, може се рећи да су паралелно са употребама математичког метода у светлости уносиле метод најегзактније науке у Физику, стварајућн основе данашње математичке Физике [Фурије]. Теорија о простирању сила на одстојању, која је произишла из Њутнове гравитације, пренета је на тумачења електро-магнетских појава, нарочито после открића Куломовог закона. У вези са овом теоријом створене су силе као изводи нарочитих Функција и теорија потенцијала била је до скора спона између механике небеске и тумачења електро-магнетских појава. Експериментална открића Фарадејева о природи простирања електро-магнетских појава, створила су базис Максвелове теорије за тума-