Просветни гласник

70

НРОСВЈВТНИ ГЛАСНИК

у еамој ствари и нису крајње разумевање појаве, већ само један ступањ тумачења проматранога Феномена, приближан и привремен, који се или замењује општим законом додније откривеним, иди се изводи као спецп.јално решење основних нринципа механике. IV Пређимо сад на методе математпчке Физике. Из Да.ламберовог принципа, којим ,је обухваћена цела механика, изведене су Форме згодне за рачунање од Лаграижа и Хамидтона. Облик у коме се физички проблеми данас третирају дат је једначинама Лагранжа, Хамдитона, које су истоветне са Даламберовим принцииом. Са математичког гдедишта решити поменуте једначине значи наћи механичке узроке појавама физичким, бити у могућности извршитп научно тумачење појаве на основу физичких теорија. Напредак математичке Физике прошлога столећа п нпје ништа друго него употреба разноврсних метода на решавање поменутих једначина [Јакоби, Најман, Поосон, Томзон, Максевед, Поен, Каре, Вебер, Фурије, Римап, Гаус, Ампер, КирхоФ и др.]. У Формама Лагранж-Хамидтоновим обухвата се у својим интегралима основни нринцип модерне Физике, нринцпн конзервације енергије [интегради су њихови норед поменутога принцина представници правила о тежишту и површинама]. Како су ове Форме изведене из Даламберовог принцина, који иодази из нринцнпа акције и реакци.је, а први њихов интеград обухвата у себи принции енергије, задаћа би се математичке Физике имада свести на вериФикацију ова два принципа при тумачењу ма какве експериментадне појаве. Пробдеми физички , као решење поменутих једначина ЛагранжХамидтонових за извесне сиде Физичке добијају згоднији обдик, као што је сдучај за сиде, које се могу сматрати као изводи извесне Функције. [теорија потенцијада]. У овом случају сведено је тражење физичких едемената на кодичине математичке, на изнадажење Функција извеснпх, чији нам нзводи одмах могу дати тражене сиде. Равнотежни подо.жаји иојава Физике свезани су за тражење максимума и минимума Функција, Интегрпсање диФеренцијадних једначина што је у гдавноме пробдем математике, применом истих на Физичке нробдеме, створио је нов метод теоремом Гримовом и Гаусовом, принцином Дирехдетовим, теоремом Поентинговом, конФорним представљањем и другим. Математичка Физика је унеда употребу компдексних кодичина, и њихову примену на одређене интеграде, преко одређивања тежишта, момента дењивости, израчуњавање потенцијада и друго. Ради пробдема наше науке створена је теорија вектора, врста синтеттичког метода [теорија кватернијона, Хамидтон]. Метод варијације усавршен је и створен ради решења Лагранжових једначина као и рачун вероватноће.