Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

73

докази су само великих тешкоћа ири тумачењу проблема физичких теорија, и још више надажењу једие теорије за сва тумачења. Данашња математичка Физика и ако жели, да се послужи Једном теоријом, почива на више разноврсних теорија. Често се пута дешава, да има разноврсних хинотеза контрадикторних, у једно.ј теорији [Максвел, Коши и Најман]. Једна теорија, била за разумевање једне појаве ил.и групе појава, за нас ће бити употребљива, па почивала на ма каквим хипотезама о природи материје, ако се из те теорије могу дедуковати, нађени познати физички закони. Мерило за привремену ваљаност једне теорије јесте могућност да се њом доведе посматрана -појава, која се тумачи узроцима чисто механичке природе, у склад са нриндипима механике, принципом акције и реакције и консервације енерги.је. Основи сваке теорије више мање, морају почивати на нађеним осиовним особинама физичких појава. Сваком се теоријом мора ићи и.;ш на идустрацију механичких нришџша, или на тражење могућности, да се из особииа проматране појаве дође до принципа. Са гдедишта математичке Физике, Физичка појава, била ма какве врсте, као носилац принципа консервација енергије јесте, нарочито стање односа између потенцијалне и кинетичке енергије. Суштина принципа о одржању рада јесте сталност сума из те две врсте енергије. Цела природа и није ништа друго до развијање једие врсте енергије на рачун друге (Дисипација Ентропије). Математичке Физике се своди задатак на одређивање рада физичких сила, кад су силе познате и обратно на изналажење самих сила, њихових особина, кад су облици рада њихових из кинетичке и потенцијалне енергије нознати. Да завршим ово своје приступно предавање. Оно што се у науци физичкој не мења, што је стално, то су само нађене особине физичких нојава оне, које експерименаг открива, оно што је тек податак за научно тумачење. Системи тумачења, на основу теорија за механичко тумачење појава, променљиве су. Њихове се хинотезе мењају и дотерују сваки дан чим који појав искрсне, који се том теоријом не може протумачити. Математички метод, метод егзакгни, којим примењујемо теорије на тумачења остаје сталан, и њега у првоме реду математика усавршава. Механички основни принципи преко којих улазе теорије са методима математичким, стални су и непроменљиви, они су, да се тако изразим, отисак конструкције наше логике. Према овоме огранак физике, који мислимо предавати део је којим се тумаче појаве Физичке што је спона Физике са теоријом људског сазнања. У овој науци стални су основи метода математичко-механичких, а променљива је употреба њихова, преко разноликих теорија, које се за тумачење употребљују. Теорије се уносе због метаФизичког елемента материје (односно силе), оне подлеже променама, њихове промене условљавају се