Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

167

После одмора. — Извадите таблице и писаљке (или крижуље)! — Оставите на клупу па седите лепо! — Јутрос сам вам показао у пољу и видели сте како се небо савшш над земљом и поклоиидо као нека капа. Ево, да обележим ту капу на табди! — Узмите и ви крижуље па нацртајте овако! — Кад ко сврши, нек седне лепо! — Сад пазите даље. Капа мора на нечем да стоји, нпр. на столу, а ова небесна капа стоји на земљи. Ево земље!... (и обележити). Обележите и ви овако! — Сад опет седните право! — Каква изгледаше земља испод каие (у наоколо) ? — Пазите, како ћу ја то да обележим испод капе натабли! Обележите и ви овако! - Сад оиет седните право! — Изиђи ти овамо! — Нађи ми овде, на овој нацртаној капи, место где смо ми стојали! — Обедежи га једном иовећом тачком! — Идинаместо! — Обележите ово и ви на. својим таблицама! — Ко је запамтио, како се зове она тачка на небу више наше главе? — Кажи ти! — Нађите зенит на вашим таблицама! — Иди ти те нађи и обележи то на мојој табли! — Како се зове та тачка ? — Напишите овде горе код ње: зенит! А како се зове овај круг око нас? — Запишите код њега: видокруг! — А простор од нас до тога круга? — Занишите испод тога: видик или доглед! — Избришите то! — Нацртајте то исто опет, али мало веће!.. . (Учитељ сад обилази ученике и поправља им ако где што није исправно). Остало време наставник може употребити на то, да деца цртају што хоће, а нарочито ношто из данашње шетње. Онда долази молитва, излажење у реду и одлазак кући као што је напред показано. * Овако је завршен и други дан рада у овом разреду. И ако Је и он могао да прође без и .једне казне или озбиљне опомене и прекора, онда је добар знак. С тога учитељ не треба да се спушта сувише у игре дечје нити да за ово време заподева и збија какве шале. Најбоља је озбиљност. Нек она да тона и раду. Онда ће и ред бити бољи. Имаће кад и да се нашали и насмеје; само томе није време сад. Али се тако исто ваља чувати и испада у љутини. Управо љутине сад не треба ни да буде. Сасвим је прироДно да ће грешака да буде. Другојаче наставник не треба ни да очекује. А на што смо ми, ако не на то, да све то поступно исирављамо?... Али запамтите, иостуино, а не „из корсна" и на пречац. Јер свако насилно „пресецање" само је привидан и лажан успех, јер је површан и за време. Онога часа кад нестане силе која га је држада и стварала, нестаје и њега. Боље и подако на нека улази у крв п живце.. . .