Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

347

бродиде. На вшпе места изнад њега находе се терциарни сдојеви са добрим мрким угљем: жидиљски, стењевачки, равно-речки, сењски, сисевачки и паиратски. Услед тектонских покрета стратиграФбки су односи угља јако поремећени, тако да дрвени и други пешчари, кретацејски кречњаци и гдинци долазе час у подину час у повдату, ма да угаљ свуда нрипада истој Формацији. Пертурбацијама се приписује и Факт да црвени пешчар као члан старије Формацпје (пермо-тријасне) образује повлату угљеног сдоја. Мени се чини да нема довољно разлога за такаво објашњење, јер је нагиб угљених сдојева врло благ, а ни * по другим знацима не може се закључити на какве веће поремећаје, због којих би он из подине дошат у повлату. На једном дубљем иоткопу сисевачког рудника, имао сам нрилике да носматрам, како овај дрвени пешчар у дубљим партијама све више губи црвену а добија сивасто-белу боју, а поред тога и структура његова, као и Фрагменти из којих је састављен ономињу јако на терцијарне пешчаре, који се на овом угљевитом терену јављају у друштву са угљем. Из овога би се могло закључити, да ова но.јава долази од образовања детритуса од иодннског црвеног нешчара. С тога ја мислим да су ови повлатни црвени пешчари терцијарни, а да су црвено обојени оксидацијом гвожђа, које се у њима налази. Молим Геологе да и сами на ову појаву обрате пажњу." 5. Нрочитано је претходно саопштење Жих. Р. ЖивковиКа, проФесора из Ужица о роду РугдиШ'ега Меек у Србији. .ПутуЈући по ужичком округу 1903. и 1904. године ради геолошких проматрања, прикупио сам богату збирку Фосила у Мокрој Гори из познатих слојева горње креде, којој хипурити обележавају госаФску Фацију (Ј. М. Жујовић. Геологија Србије I. 327). Од свију локалности у овоме селу најинтересантнија јо својом Фауном локалност у Марковом Пољу. Ту се, на левој страни реке Камишнице под брдом Божурицом налазе танки наизменично поређани слојеви белог и плавичастог лапорца и глинца, у којима се поред других облика, које ћу доцније објавити, налазе облици интересантног рода Ругдтфга Меек. заступљена својим разноликим * облицима и многим примерцима. Љуштура им је дебела, тороњаста. Завојци су ступњевити са попречним чворићима и уздужним цртама. Доња усна на унутрашњој страни дебела, жуљевита, обода посувраћена и усечена у каналић. Врсте: Руг^иШега Р1 сћ 1 ег 1, Нбгп, Р. ас 1пова 2екеП, Р. 1уга Ма^ћегоп, Р. в1г1а!а Таизсћ и Р. Ајкеп818 Таизссћ. Али ће се поред ових познатих моћи издвојити и нових врста. Најјаче је заступљена Р. Р1сћ1егГ Нбгп, која се слаже, са примерцима из Ајке у Угарској (8И2. ћепсћ. (1. к. Ака(1. с !ег ^УЈвзепвсћаН В<1. ХС. I. А1Лћ. ЈиН Не11 1884), али има неколико варијетета, који ће се морати издвојити и утврдити. — И Р. асшоза 2екеН једнака је са онима из Ајке. Р. 1уга МаЉ. једнака је са примерцима из 2ез Маг11§иез у