Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО

СХП. Збор (10. декембра, 1904. год). 1. Разгдедане су књиге и часописи, које је добио Геологаки Завод Велике Шкоде за последн.и месец дана.. 2. Приказани су сарматски кречњаци из Шума и Трнаве у округу крагујевачком и госавски фосиди (Жаиса) из околлне Св. Петке, које је на својим екскурзијама прикупио и Музеју Српске Земље уступио г. Недељко Дивац, философ. 3. П. С. ПавловиИ приказује збирку терциарних Фосила из Бугарске, коју је Геолошком Заводу Вел. Школе уступио г. Ђ. Златомрски, проФесор Универзитета у Софији (68 врста). У исто време саопштава да је добио на преглед неколико комада конгерија из околине Рушчука, Рахова и Монастирице. „Оне све припадају или врсти Соп§ег1а 8и1)саг1а1;а Бсвћ. или њеном варијетету Во^епЈса АпЉ. Питање о старости слојева, у којима су ове шкољке нађене, интересантно је али и тешко. ПроФесор Андрусов их наводи (у својо.ј монограФијн о драјсензидама стр. 121) из понтиских и меотских слојева. То ће имати да кажу и други облици, који се буду нашли заједно с конгеријама. Они ситни, рђаво очувани примерци из Монастирице, по општем хабитусу свом. веома јако опомињу на нанге меотске слојеве у околини Неготина,. Од веома великог је интереса нахођење неколико Соп§ег1а Раг1бсћ1 С2Ј2 из околине Видина. Она се нодудара са нашим облицима из Веограда и указује на понтиску етажу, каква је развијена у Аустро-Угарској и централној Србији." 4. Петар А. ИлиЛ, рударски инжињер приказује црв.ени пешчар из повлате угља у Сисевцу и износи своје мишљење о њему: „Овај црвенн пешчар заузима велико пространство између Жидиља и Често-