Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

345

А ако ни то не помагне, жора се употребити казна као средств >. У већим случајевима помаже у неколико и она. Али где је све узадуд, где се леност и несавесност не уклони ни иред опоменом пи пред казном, онда сз мора уклонити лени и несавесни. Јер се сузвишеним иозивом учитеља и ваепитача не смеју људи спрдати. Попупгтање може створити безобзирност према читавим генерацијама једне онштине. Мз довде реченога излази, да школски саветник ваља свој поглед да управља на понајвиши циљ овога живота, да мора имати најплеменитијих особина и по њима радити, једном речи, да је и по осећању и по раду частан Хришћанин, који се држи закона Господњег и свој посао сматра као службу царству божјем. Овакво срце и рад ваља и код учитеља да тражи и цени, а где га нема, да га усади, негује и развија. Прави школски саветник ваља да је непресушни идеалиста и да тај иделизам преноси и на учитеље; без тог идеализма је безуспешан скупоцени рад омладинских васпитача, без тог идеализма је бесплодна свака школска ревизија.

(Наставиће се).