Просветни гласник

344

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

врши с ауторитетом школеке власти, али која се мора сматрати као сдужба на остварењу царства божјег иа земљи у народу нашем, те као таква има вредности и садржине. С тога ће он сматрати као своју најдепшу задаћу, да помогне учитељи.ма у њиховоме добро схваћеном васпптном послу, а ако своју службујошне сматрају с овог гледпшта, да их убеди, како свој посао око омладино потцењују, ако не полазе са становишта, да омладину ваља да уздигну у моралну атмосФеру царства божјег и.аи да је приведу Христу, без чега је васпитање к истини и животу немогућно. Ова задаћа није лака и у толико мање ваља очекивати од ње силне и б)»зе успехе, у колико се у царству божјем не циља само на спољашњи успох, колико на стварну победу на крају крајева. А ко хоће на томе да ради, разуме се прво на себи самом, тај ће дочекати радост у послу, која се иначе не задобива. На основу многостраног искуства школском саветнику ће бити лако, да створи правилан суд о раду учитељеву и успеху школском. Да ће овдс, где је потребно, признавати, кудити, упућивати, захтевати — разуме сс само собом, али се ту и свуда ваља да појављује не само надмоћније познавање ствари, већ и непритворно благовољење. Где ваља да замери, нека н:; заборави на облике саобраћаја образованога друштва и нека чак и са несавесним и нерадним учитељем поступа увек као са залуталим братом, који опоменама његовим ваља да се врати на прави пут. Озбиљна замерка, али из љубави, утиче у свако доба дубље, него ли замерка, која потиче из зловоље природног човека и која се с тога често јавља у увредљивој, неплемонитој #орми. Никад се не ваља нодавати иоливима гнева или грдње! Те су ствари без циља и умањују у свакој прилици углед претпостављеног старешине. Може се и опора замерка рећи с мало речи, па да су од утицаја, али 111 отпЉив сагКаз! Али има, Богу хвала, на ревизорском путу школскога еаветника и светлих тачака и свечаних часова. Еад нађе школу, у којој учитељ управља својом четицом као свештеник њихов, где су знања и умења на свима ступњевима нормална, где школски ред одржава као нешто, што се само собом разуме, где вам васцело држање, светле очице, мирноћа, пажња, ученичка извежбаност у говору казују, да је утицај учитељев новољан и да је настава његова васпитна и када се, пре свега, из молитви, из наставе религијске и из сваке речи учитељеве види, да он службу своју сматра као службу Богу и да љубав према Господу из свога срца преноси у срца поверене му деце, — ту је ревизор учитељу само помоћник у радости. Његово задовољство од срца огледаће се у очима његовим и топло стиенута рука казаће више, него ли велика похвала. У таквим школама је ревизија школског саветника свечан дан за ученике, учитеља и ревизора. Али, на жалост, није ретка ни обратна слика. Мала обдареност и недовољан рад учитељев стварају затупљеност и неснособност, незнање и немар код ученика. Све, што ревизор види и чује у школи, изазива у њому иезадовољство и бол. Ту је потребно велико стрпљење, те да се више уради, него ли куди, што понајчешће пада на тврду земљу. Овде се од ревизора очекује понајмучнији посао. Овде мора учитељу показати, како ваља шта да ради, ако хоће успеха да има; овде га мора повести проходним путевима и омилити му посао његов.