Просветни гласник

РЛДЊА ГЛАВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

271

По прегдеду поднетога декарског уверења, а на основу чл. 33.тач. 10. закона о народним школама, Савет је дао мишљење: да бодест г. Јована Максимовића није такве природе да би га због тога требадо ставити у пензију. V Саслушан је реФерат г. д-ра Чед. Митровића, редовног члана Савета, о квалиФнкацији г-ђе Јелиде (Петровићеве) Обрадовићке, пређашње учитељице, која је молила да се поврати у учитељску службу. Пошто г-ђа Обрадовићка новим доказима није потпуно утврдида да не постоји она кривица због које је отпуштена из сдужбе, то је Савет дао мишљење: да се она не може вратити у учитељску службу. VI Саслушан је реФорат г. д-ра Миливо.ја Н. Јовановића, редовног чдана Савета о квалиФикацији г. Стевана Николајевића, пређашњег суплента сењске гимназије (у Далмацији), који је молио за место суплента или учитеља језика у нашим гимназијама. Према реФерату г. д-р Милив. Н. Јовановића, а на основу чл. 62. закона о средњим школама, Савет је одлучио: да г. Стеван Николајевић има квалиФикације за суплента у нашим гимназијама. VII Прочитани су реФерати г.г. Божидара Јоксимовића и Петра Ј. Ерстнћа, учитеља музике, окњизи: .Школа за певање, I део, за I разред средњих школа", коју је у рукопису поднео г. Јован Ђ. Мирковић, учитељ музике алексиначке учитељске школе, и молио за одобрење да се ова његова књига може употребљавати у средњим школама као уџбеник за певање. РеФсрат г. Б. ЈокеимовИћа гдаси: Г^авном Просветном Савету 0 деду „Школа за певање" 1 део за I разред средндх школа. Израдио Ј. Ђ. Мнрковнћ, наставник музике, које је поднето на одену Главном Просветном савету, а за које сам ја актом СБр. 34 од ове 1904 почаствоваи да дам свој реФерат, слободан еам ово изнети: У наиред пзјављујем, да се у принципу не слажем са оваквим начином шношења наставног градива у једном удбенику за певање у нашим средњим школама, као што је то г. Мирковић учинпо у овоме свом саставу. Апстрахујући то, ја ћу бити слободан, да у њему покажем, шта је лепо, а шта погрешно изведено. Г. Мирковнћ је у своме предговору пзнео и побуде из којих је овај посао предузео и оне су лепе, али ми изгледа, да је г. Мирковнћ присталица оннх људи, који мисле да се из књиге може научити певање. Он приписује неуспех ђака у певању тој околности што немамо удбенике, јер вели: „да због оекудице у времену наставник не напише нових принера на табли, које би требало ученици да препишу и да науче за други час" ; и још каже: „онда јасно излази да се све то може тек онда отклонити, кад лмаднемо згодан удбеник".