Просветни гласник

272

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Прећи ћу на појединости : Госнодшх се „нарочито због систематског распореда градива" служио делима писада, ваоштоеу: Е1етап, ЗегЈпд, 81игт, ЛУЈЛтапп, \Уи11пег н др. и ту се доста заборавио на је занста узео много непотребне грађе; а с друге стране је, нарочито у практичном делу, местимично непотпун. 0 тону је деФиницпја развучена и бесдиљна, на овај начин. Бољих деФиниција има у досадањим теоријама музике у нас. Говорећи о ноти, трудио се да буде занимљивији, па је употребио много непотребннх речи, које се иначе могу само уз практичан рад, живим предавањен корисно исказати, а не могу вајдити ништа ученику без учитеља. При нотном систему (требало би нотној системи) опажа се тежња, да се по угледу новијих педагога музичких, ствар о којој се говори нрво конкретним примерима (у колико је то могуће у теорији) објасни и да се изазове интересовање, па онда да се створи и деФиниција. То је лепо, само је с друге стране прекорачен приндни сиетематског излагања по логичном реду, јер се без разлога уплеће говор о динамичкнм знацнма, ко.јима није место код нотне системе. Код пауза је иста слабост — много речи од мале вредности! А тако је исто утропгено и много нота за објашњење такта, паг ипак није довољно јаено предетављен такт за једног ђака из I разреда гимназије, а није га могуће на овај начин тако малим ђацима ни иредставити. За нагласак (акценат) је лепо узета као пример пеема „Радо иде Србин у војнике".... Еад је већ г. пдсац иокушао овако систематски да износи градиво: није требало да је штедљив са динамичкдм знацпма, те да их мете неосетно у акцент, већ је могао и за њих направити одељак и известп их доследно осталим одељцима у делу. Мотивација за скалу је невешто иаведена, јер је говореио о стварима које немају везе са висином тона, а то треба да ,је циљ при објашњењу скале. И овде је учињен леп покушај да се скала пева у песми, али деФиниција скале — ноизбежна деФиниција! као и све у овом делу, заслужује да јо прикажем: „Ред тонова од првог до осмог, у којем је сваки тон са једним степеном виши (шта је степен у музиди није раније казато ?!) од претходног тона и у којем је реду ирви тон сличан осмом тону зове се скала или лествица". Нашто толино речп, за једао дете нз I разреда гимназије! Наводи о кључу су погрешни, а и на стереотинан начин су нзнесени. Говорећи о дурским скалама нацртао је г. писац степенице и тиме нокушао представити тонове и полутонове (на исти начин као што је то учинио између осталих и ОШ> Шевпег у свом уџбенику занародне школе), и то је добар начин. Вежбања у овоме делу нису систематска, јв;» је требало да претходи вежбање у интервали доње и горње секунде са ритмичким променама, па тек онда да дођу ова вежбања са скалом, као што је то лено изведено у делу „Рпта ујз1а" од М. Ваиега. Одељак о тетрахорду је тнесен потпуно онде где треба, и тоје добро; само је требало узети једно вежбање и у другом тетрахорду а не обадва у првом; јер квинта као што је познато, игра велнку улогу у музици, а овде је баш било потребно то унети због вежбања интонације. Солмизацијаи солФеција, погрешноје, што чине овде самосталан одељак. Да се још у почетку почело вежбање певања са именима нота као код содФеција доцније, отпала би ова практична вежбања, која до својој једноставности не могу ни бити корисна. Нека од њих, која се тидично испољују као