Просветни гласник

ГАДЊА ГЛАВНОГ ЦРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

273

вежбања тетрахорда, могла су доћи саио код тетрахорда (2, 3 и 6) а остало треба изоставити. 0 интервали стоји: „Интервала од ирвог до првог тона зово се прииа", то ни.је добро. Прима је само први тон — почетни тон, зато се и каже рпто. Сва вежбања под иченом „велика октава" могу се корисно замвнитн нодесннм мотивима из наше српске музике, јер би било много више и користи и интереса за ђаке. А то сваки предузимљив, сиособан наставнив може уминити (претпостављајући код њега добро познавањз наших црквеиих музичких мотива — згодних за лаган темпо, и свегских мотива згодних за бржа темпа). Ова су вежбања овде досадна за наше ученике, норед тога што им и не дају оно, шго треба да им даду. 0 трозвуку и акорду на овај начин изнесено тешко је за ученике, јер га не могу схватити после овакве припреме, коју нм даје овакво дело. Све то долазп са свим лако ученицима који лепо сиетематсви изуче певати, па буду то доцније учили овако. Осмине нота и пауза иду са ужасно много обичних примера који би се као што рекох, могли заменити само са неколико, заиста, пот »ебних примера. То важи н за темпо и за динамичне знаке. Г. писац нх тек сада де■таљније износи, преко тога што је о њима већ говорио у почетку без нотребе. Објашњења о октавама, правилно је што су дошла на ово меето, где их је г. Мирковић изложио. Ноте с тачком, досга су правилно изведене, али као и свуда са много речи. Врло важне ствари су иревиђене а споредне узете као главне. Између осталога да наведемо ово: о трозвуку је релативно доста ошпирно говорено, а није ништа ни поменуто о једној најглавнијој ствари, која се баш највише тиче невања: о гласу човечјем, о регистрима гласним, о чувању гласа итд. итд. нити се из вежбања може познати, да је г. писац то имао на уму. Сам посао овај има стилистичках ногрешака и у опште, невешто је израђен. У целокупности, дедо чини дакде овај утисак: Г. писац није добро и стручно наставнички упознат са ствари о којој пише, и нема довољно искуства у том нослу; а има добре воље. Према свему овоме, ово дело овакво какво је, не би могло одговорити •оним захтевпма којима је намењено. То је моје мишљење. Захваљујем Главном Просветном Савету на новерењу које ми је указато. 20. Новембра 1904 год. Београд. С ноштовањем Вожа Јокснмовик випги учитељ Више Женске Школе у Београду РеФерат г. II. Ј. Крстића гласи: Главмом Просветном Савету Главни Цросветни Савет актом евојим од 10 априла 1904. год. СБр. ■34 изволео ми је упутити на оцену, „ГПколу за певање за први разред средњих школа," коју је израдио Г. Јован Ђ. Мирковић учитељ певања и музикз у алексиначкој учитељској школи. Прегледавши дело Г. Ј. Ђ. Мирковића, ја се у принципу слажем са г. Мирковићепим предговором. У предговору г. Мирковић наводи и страна дела,