Просветни гласник

276

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

само обоје много раније, и ире такта, и ире скале, и ире иауза. Још за кључ вели г. Мирковић: „он се зове и виолински кључ зато, што се увек употребљава код оних нота, које се свирају на виодини." Како је то незгодно речено код нота. У место да је рекао „ виолински кључ зато, што све ноте, које на виолини свшамо, иишемо у 6 кључу." —■ Одмах сад после кључа помиње г. Мирковић имена неким нотама, али све то без икаквог реда и распореда. Зашто г. Мирковић није изложио како се зову ноте на линијама, на ноте у празнинама, па изнад и испод линијског система (основе), које се на виолипи свирају у првом положају, доле до §, а горе до ћ, које се све унотребљу.ју и при певању гласа сопрана и алта. Г. Мирковић је ваљада хтео да уведе нов метод, учећц прво само ноте из С-Лиг-скале, међутим, тим путем се омакло то, да нису показане ни све ноте на линијама, ни све у нразнинама, и испод система, као ни .једна изнад система; изгубљен је преглед који код таквих ствари много помаже памћењу. Завршивши с виолинским кључем г. Мцрковић говори у својој школи опет о скали и вели: „блиски тонови зову се иолутонови, а један од другог „удаљенији" „суседни" тонови зову се дели тонови." Ово је баш бесмислица. Г. Мирковић не помиње од куда је добивена солмизација. На стр. 12 стоји: „свака прима зове се још и основни тон скале;" дакле у С-с1иг-скали н. пр. прима :Е—Г или 8—& јесте основни тон скале С-Лиг ?! Г. Мирковић не помиње нигде малу и ве.шку секунду, и малу и велику терцу, док се из иримера види да деца треба да их певају. Значи да деца то певају на памет. На стр. 21 помиње г. Мирковић објашњавајући осмине нота махање руком, а пре тога у школи нису нигде ученици упућивани на махање руком, па чак ни тамо где се говорило о такту, ни ту се не каже ншпта, како ће учеиици да броје С, - ј -> и т. д. Међутим г. Мирковић говори о трозвуку и четворозвуку, па чак помиње и молски трозвук, што су потеже ствари и за оне, који почињу да уче науку о хармонији, а камо ли за децу, која још не знају добро ни како се ноте зову у једном кључу. Изневши овде ове појединачне мане, нетачности, и неистпне, хоћу још да проговорид коју у главним потезима о школи г. Мирковића, пре него што искажем мој суд и мншљење. Материјал који треба у овакој школи да је заступљен, заступљен је у школи г. Мирковића непотпуно, а нарочито у погледу партије интервала, а то је баш оно што је најглавније и на шта треба положити највећу важност и пажњу; с друге пак стране унесено је и непотребнога н. пр. о акордима. Материјал ко.ји је употребио г. Мирковић није ни мало уредио, како би одговарао методским и педагошким захтевима школске књиге, већ иде све онако с брда с дола, час реч две о овоме, час о ономе, па се опет врати на оно прво и то тако иде без икаква реда и принципа. Језик је апсолутно испод сваке критике (не мислим у погледу граматике, већ у погледу излагања мисли, логике, и у погледу, какав треба да је језпк у уџбенику за средње школе). Г. Мирковић пише школу иевања, а нигде не помиње, како треба певати, не говорн ништа о регистрима (грудни, грлени), подели гласова (алт, сопран и т. д.), а то су све тако важне ствари. (У предговору не износи нпшта како он мисли да се колеге служе том веговом школом, и како он по њој ради). По моме мишљењу таква књига као што је школа певања, била би најзгоднија кад би се израдила и поделила у извесан број лекција (задатака), као што су рађени уџбеници за стране језике, а уз ове задатке да иде и известан број вежбања, само много сис-тематичније сређена и лешпе одабрана, но што су у г. МнрковиКевој школи, јер не треба смести с ума да је музика