Просветни гласник

радња главног прооветног савета

275

Ломе нота но трајању говори се у школи певања, о нотном систему." Пет линија н четирн празнине нзмеђу њих сачињавају „ линијски систем" (основу), али не нотни. Нотни систем био би скуц нота. Г. Мирковић каже: „код деле паузе се ћути, док се нзброји до четирн." То треба да значи на српски: Дела пауза значи, да треба ћутати док се узине четири корака, или изброји четири. Из горњег се најбоље види каквим се језиком служи г. Мирковић у своме уџбенику. Не разумем зашто треба невати оне прве лримере у школи на ноти у■ Како ће утеници да броје ? или без такта ? А одмах после тога показује им се такт !! Зар није логичније показати им прво такт иа онда левати ? — После пауза говорн се о такту. И ако деФиниција за такт није без замерке ипак може да се прнми каква је. Али зашто г. Мирковић није изнео одмах поделу тактова у дводелне и троделне, као и у просте и сложене ? кад је то врло важно, на о томе ни доцније ништа не говори. Не разумем и не зна^м зашто је г. Мирковић у својој школи испиоао ритмус песме: „Радо иде Србшт у војнике," на тону (д), кад су ту песму деца још у основној школи научила да певају онако како се пева; —нашто то ? Исто тако не разумем зашто г. Мирковић тражи да деца одмах певају целу скалу, кад и сам у предговору каже, да певају обнчно терцу, сексту и септиму ннже но шго треба. Зар није онда боље почети са једним тоном у разном ритму, па узети два и т. д. по реду док се постепено не пређе цела лествица: све да иде неосетно и поступно ? То је у музици исто тако неопходно као у математици. Зашто је потребно да деца С-с1иг скалу невају с речима „месец јасни, звезда јато?" Зар се тиме гаји ] 7 жус? Нигде лепиге лесме, ни ружније мелодије за њу!! Не разумем ни то, шта је г. Мирковића нагонило, да говори прво о такту и о скали, па онда о виолинском кључу. Зар кад деца већ науче да певају С-с1иг скалу на ламет, зар тек онда да им се каже како се ноте зову, и шта је кључ. Зар се сме сложеним почети па ићи натраг ка простом? Зар смеју деца да отпевају С-с1иг скалу, а да не знају да певају секунде једну за другом, н то велике и мале (3—4; 7—8), кад је задатак ове средње наставе да упути децу, да се могу што боље послужити нотним знацима, што и г. Мирковић сам у предговору наглашава. Па ако је тако, онда не треба деци дозволити ни један тон да отпевају механички на овим часовима у I и II разр. — Г. Мирковић не зна ни најосновније стварн у музици, а влада тако слабо српским језиком, да не уме ни најпростију мисао да искаже јасно и тачно. Н. пр. он вели на стр. 7.: „Кључева има разних, најчешћи је онај, који стоји на другој линији," и т. д. Кључева у музнци нема ни честих ни реткнх. Г. Мирковић је ваљада хтео да каже, да се најчеш&е уиотребљава онај Даље велп, да се тај кључ зове {д ) ге кључ, јер стоји на другој линији, на којој стоји нота ге ( д )," Овде су у исти мах учињене две грешке. Изнесена је једна ненстина пред невину децу, а друга је грешка методска. Виолинскп кључ, није добио име Сг од друге линије, већ је друга линнја добила своје име од кључа. Г. Мирковић ваљада не зна да се тај истн кључ употребљавао у средњем веку и као мецосолрански кључ, када је стајао на трећој линији и онда се она звала § (ге). 6 кључ добио је пак име 6 отуд, што је постао од латинског слова великог 6. које се и употребљавало првобитно као кључ, а дугим низом година, преписачи су га разно шарали, док се није метамор®озирзло у знак §). Методска је грешка та, што се децн не може рећи да ее кључ зове (§) ге зато, што стојн на другој линнји и што се нота на другој линијн зове ге, кад ми деци још нисмо ни иоказали како се ноте зову. Дакле прво кључ па онда ноте, иросветни гласник, 1. књ. 3. св., 1905. 19