Просветни гласник

304

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

где ми живимо. Ко зна којнм ћомо путом на.јбрже и нај.хакше доћи до њега и нопоти се па њега ? (Деца се јављају руком). Кажи ти, Мидане! — Добро. Ко зна други пут? — Којим је лакше? — А којим је ближо ? — Добро хајдете да идемо овим, којимје најближе, авратићемо се оним другим. Хајде ти, Јоване, наиред! Само немо.јте да хитате, него полдко; а где што затреба да видитс, ја ћу вас зауставити и показаћу вам. Пођите!... Уз пут наставник ће заустављати ученике где год што имадне да им покаже. А показивање овом приликом мора да буде кратко и јасно, без дугог говорења, причања и објашњавања. Показује се само оно што се видџ и, ако је какво знаменито место, онда се само кратко каже шта се ту десило. Даље причање о томе ваља оставити за други пут, или ће се то допунити у школи. На брду. Наставник ће најнре пустити ученике да се мало истрче, поиграју и одморе, ако их није пустио из реда још пре, кад су се пели уз брдо. Онда ће их иокупити у круг око еебе, или како будо најзгодније према месту, па ће отпочети: — Видите ли одавде нашу школу ? — Покажије ти, Жарко? Видите ли још штогод око ње? — Кажи ти, Божо! — Шта со још види, што Божа није поменуо? — А шта се не види од онога што смо цртали?... На којој смо страни ми од школе? — А на којој је страни школа од нас? — Да ли је баш уираво на тој сграни? — Пружите сви руку на источну страну! — Иружите на занад! — На север! На југ! — Спуетите руке! — Окрените се ираво на исток! — Окрените се на запад! — Окрените се на југ! — Окрените се на север! ,— Шта је сад пред вама? — Шта још? — Шта још? — Шта оно имате да запамтите за ту страну? (Да ваља увек да се окренемо соверу, кад хоћемо да цртамо школу и оно што је око ње). Добро је. Окрените се исгоку! — Погледајте, шта видите на тој страни ? Јонт? — Јонт? — Још? — — — Окрените се југу! — Шта нам је с те стране? — Још? — Још? — — Окреиите се на запад! Шта је сад пред нама, с те стране ? — Шта се још види тамо далеко ? — Јесте. Ви видите, да се одавде види много ссла и градова, много брда и лланина, много потока и река, много долина и равница, много пугова и тако даље. Али све то ми ћемо учити Дало доцније, док мало ојачате и научите боље да цртате.... А сад ћемо да узмемо само оно што је лакше и ближо: узећемо ово место, у којем ми живимо и оно што је у њему н око њега или до њега, најближе. — Наше место је један град или варош 1 . (Ми обично кажемо „варош", али то није наша српска реч него маџарска; а ираво српски ее каже град. И боље би било, кад бисмо могли да научимо па да никад

1 Ако је село, онда је ово досматрање па и цртање још дакше, јер је иростије.