Просветни гласник

308

111'ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

би могао да ми каже: које је десна а које л.ева обала? — Је ди свака обада једнака? — Каквих има обал.а? — Јесте. И обала има ведиких и малих. Ведике се зову високе, а маде сниске. С веллких може и да се иадне у реку, а ту је обично и река дубока. Зато деда морају да се к.10не великих обала, да не падну и да се не удаве... — Ево, ја ћу овде, на земљи, да направим ток једне реке!.... Еако ће вода да тече: с које стране на коју? — Зашто? — Које је онда горе а које доле ? — Које је корито? — А које су обаде? — Које је десна а које лева обала? — Како ће то да се зна? — Је ли когод од вас видео, одакле иочипе река иди поток ? Где сн видео? — Како се зове то место? — Је ли још ко видео извор? — Где си видео? — А ти, Милане? — Шта је то извор? Ја знам један извор овде близу. Сад ћу да вас водим тамо, да га видите.... — Ето, то је извор! Видите, како вода излази из земље! — Кад изнђе из земље, онда људи могу да јој направе од дрвета точак и.ли од камена да озидају чесму, те људи лакШе нију и захватају, кад носе кући. Извори су обично мали. Има још и мањих од овога. Али их има и великих. Има их тако ведиких, да људи одмах овде, пред извором, не могу да лређу на другу страну, а мала деда би се удавила. На изворима је вода обично хладна као лед, да се .једва пије. Али има извора, из којих излази врућа вода. Таква је вода обично лековита. Зато се ту граде бање, те се људи у тој води купају а понегде је и пију. Је ли ко од вас био у којој бањи? — Како је тамо ?... — Зна ли когод: откуд у земљи вода? — То ћете тешко погодити. Зато слушајте да вам кажем. Кад пада киша, онда жедна земља пије воду и напије се што год више може. А највише се она напије зими, кад напада велики снсг. Докле год снег стоји на земљи, он се оздо до земље тони и дању и ноћу номадо и сва та вода не отичо него иде у земљу све дубље. А кад је на брду шума, онајошвише накупи воде, јер јој не да да отиче ни онда кад је најјача киша. Зато увек иснод шуме има више извора. А кад људи посеку шуму, онда често и сви извори испод н.е пресуше. Шуме ваља да има и код самог извора, те да се вода на извору не суши и не греје и да се имају где и путници одмарати. — Погледајте сад, како иде ова вода од извора! (Иде ди уз брдо или низ брдо?) — Је ди то река? ■— Зашто није? — Је ди велики поток? — Зашто није? — А хоће ли и тамо даље да остане овако мади? — Од чега ће да иорасте? — Погледајте низ додину, где ћо с којом водом или поточићем да се састави! — Ето тако од најмањих поточића норасте поток; поток расте све већи и већи те постане речида, а од више речица буде река. А јесу ди све реке једнаке? —