Просветни гласник

324

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

због тога, што су дотични органи исиуњени течношћу, те искључ}'ју ваздух. Л .1И имамо разлога за иретпоставку, да од ирилике око половине доба бремености, нерођено дете има тошштних осећаја, и да се чул.о такнућа пробудило до извесног степена, услед додира са омотачем који окружује залетак. Истина, мучно је одредити у колико ови осећаји имају психичког карактера. Ипак је извесно да се за последаих месеца пре рођења збивају ведике промене у детињем мозгу, нарочито великом. С тога је вероватно да осећаји нерођеног детета садрже свест, и ако слабу и неодређену 1 ). На развитак чула у новорођенчади бадају јаку светлост упоредна анатомија и историја развића. 11о Фдексигу, најпре допиру до коре великога мозга спроводници телесних, општих осећаја, као бола, гдади, жеђи, и осећаји чула иипања. Нешто доцније сазрева спровод мириса. Много доцније се развија спровод вида. Најиосле се распознаје зреЖ )ст код спровођења сдуха.' 2 Код животиња нашао је \^ев1еу МШз, да најпре ступа у рад кожно чуло, а тако је исто и код човека. Еожни живци су већ у новорођенчета донекле осетљиви, јер су још ире рођења надраживани додиром разних места. коже при детињим покретима. Дете располаже чулом такнућа одмах ио рођењу, бар у његовом најпростијем обдику и пасивним радњама његовим. 3 То је с тога што је његов прибор веома прост, јер је састављен само из живаца који се завршују у кожи. У области чула такнућа јављају су код деце јасни осећаји и опажаји далеко пре првих опажаја вида, Ну за првих часова живота детиња, осећаји додира су мањи него доцније; тако исто раз.1иковање температуре није још развијено. Тек честим мењањем тоњаих купања и хладних поливања коже, дете може да разликује: топдо, врело, хладно, студено 4 . Према болним утицајима. који погађају само мали број кожних живаца, новорођенчад су неосетљива 5 . Она не реагују на утицаје, који би били болни за одрасле. О-епгтег није опазио никакве знаке непријатности код новорођене деце при убоду иглом у нос, усне, руке 6 . Прајер, истина, није градио оваке огледе, већ се на други, невинији начин уверио о мањој осетљивости коже према болу у новорођенчади, н. пр. прскајући им очи водом, додирујући им очне капке. Ну носле једнога или два дана, Прајер је констатовао растење осетљивости коже према болу. Што се тиче осетљивости коже у деце, (Шо1еп§М је извршио опширна истраживања, па је нашао да је она у најранијој младости врло незнатна, а расте с годинама тако, да је у старијем добу највећа 7 . Како незнатна осетљивост додира, тако и неосетљивост према топлоти, хладноћи и боду код новорођенчета (па

1 Тгасу-8Итр±'1, Р8усћо1оЈре с1. КЈпДћеИ, стр. 2. 2 Ргеуег, Б. 8ее1е (1. Кт<1е8,

стр. 112. — 3 Сошрауге-Шег, В1е ЕпЈтсИип^ (1. Кшс1е88се1е, стр. 118. — 4 УУ. Рге-

уег, Б1е 8ее1е Л. Кш(1е8. стр. 117. — 5 Исти, стр. 117. — 6 Ж. Ргеуег, Ј^аШгтаа Тћа1-

засћеп иш! Ргоћ1еше, стр. 219. — ' Сотрауге-Шег, Елу 4\ у . (1. 1{лп(1е88ее1е, стр. 121.—