Просветни гласник

22*

НАУКА И НАСТАВА

325

и код нерођене деце) може се свести на непотпун развитак мозга, а не коже'. Са развитком мозга напредује и осетљивост деце према додиру, тошшти и болу. По Регег-у можемо узети, да дете од два меееца већ осећа задовољство услед додира, кад га благо помилујемо; од три месеца, оно само тражи, по нагону, да вежба своје чуло пипања, јер му је то пријатно. Ту је уједно и почетак игре, ако се узме да је игра радљивост због задовољства у само.ј радњи. Дете осећа задовољство да опипа све ствари које су у његову домашају; при томе, оно покреће своје органе што пипају (руке, усне) преко предмета 2 . Од свих чулних органа, код новорођенчета је, у почетку, најбоље развијено чуло укуса, што је запазио још Сигисмунд, То је стога, што је орган укуса врло просте грађе и готов је при рођењу дететову. Осећаји укуса јављају се, дакле, веома рано. Дете одма.х разликује, реФлекторно, слатко од горкога, сланога и киселога; оно друкче осећа кисело него горко. Ту имамо урођено разликовање квалитета осећаја у истој чулној области. Ну ипак је, у почетку живота, слабо развијено разликовање за неједнаке јачине укуса. Код новорођенчади запажено је лизање шећера, из чега се може закључити, да од свих чула понајпре чуло укуса даје јасне опажаје. Први је Кусмаул потврдио огледима, да сва новорођенчад разликују јаке утиске укуса, пошто су сасвим друкче реаговала при квашењу језика раствором шећера него ли раствором хинина, соли, сирћета и винске киселине 3 . У последњатри случаја, деца су градила лице које показиваше несумњиве знаке негодовања, нри том беше кисело лице друкче него горко; напротив код шећера, дете је показивало несумњиве знаке задовољства. Укус сасвим малог детета разликује природним и инстиктивним путем пријатне утиске од непријатних. Деци је урођено да воле млеко и слатке течности, јер њихов организам тражи шећер услед неке врсте природног апетита. Ну ипак, дете може још првих дана да разликује материно млеко од крављега. Ту му свакако помаже и мирис. Осећаји мириса јављају се већ првих дана по рођењу; при доласку на овај свет, новорођенче не може одмах да мирише, јер му је носна шупљина до мало час била испуњена водењикавом течности. Код неке деце примећено Је да могу одмах првога часа по рођењу, реФлекторно, да разликују пријатпе од непријатних мириса. Кусмаул и Генцмер доказали су огледима на новорођеној деци, да су у сну развлачила лице, постојала немирна, разбудила се при мирисању врдо непријатнних смола и туља 4 . Чуло мириса тумачи нам појаву, што днога одојчад неће да се навикну на нову дојкињу, чији дах или воњу но подносе. Мирис има велику улогу у томе, што деца нека јела воле, а према другима осећају одвратност.

1 \У. Ргеуег, 8ее1е (1. ШшЈев, стр. 117. — 2 ЛУ. Ргеуег, Каћштазн. Тћа1;8асћеп

е1с р. 221. — 3 Сотрауге-Шег Еп1.ж. (1. Ктс1е8вее1е, р. 117. — 4 Псти, р. 112. —