Просветни гласник

326

Ш ОСВЕТНН ГЛАСНИК

0 чулу мириса у дедс потребна су још многа посматрања, пошто су досадашња непотпуна, а кашто и противречна. По Прајеру, једна дојкиња је изјавила, да .је њено одојче од 2 дана упорно одбијало сису због тога, што ју је премазала петролејем. Прајерово дете показивало је тек у 18 месецу да му је пријатно годио мирис колоњске водиде. Кризмен наводи о сво.јо.ј ћерчици да .је у добу од године и по јак > волела мирисе. Према томе, јасна опажања мириса јављају се у деце много касније. У осталом, ни код одраслих људи нема јасног разликовања између осећаја мириса и укуса. То је с тога што њихови органи леже не само наблизу, него су оба, по простој грађи и слични. Сем тога, Флексиг није могао доказати нарочиту СФеру укуса на кори великога мозга; вероватно да је она у области мириса. Значајно је да се код примитивних народа сама природа брине о усавршавању чула мириса, докле културно дете одрасте без васпитања тога чула, ко.је, по Компејреу, и нема велике важности за Духовни развитак детињи. Ну с друге стране, боШег је нашао, да слабоумна. деца и идиоти показују опште недостатке у мирису и укусу. Животиње пак имају веома развијено чуло мириса. Значајан је давнашњи оглед Галенов, који је пред скоро окожено, још неподојено јаренце ставио неколик;) ћасица, у којима је било уља, брашна, меда и млека. Јаренце је поњушкало сваку ћасицу редом, па се најзад задржало пред млеком. 1 За првих недеља свога живота, дете не може, у правоме смислу, да гледа.' Оно реагује најнре само на светло и тамно. Што се тиче боја, деца умеју најпре да именују жуту и црвену боју, као и осећа.је белине п црнине; напротив, т. зв. хладне бо.је разликују она тек касније. Вероватно је да једногодишње дете не разликује зелену од плаве боје. Пре него прође друга година, мучно да ће које дете увек тачно разликовати четири основне боје (црвену, жуту, зелену и плаву). Између њих, деца доцније науче да именују зелену и плаву боју. Прајеров син јс још у четвртој години плаво небо означавао као пенељаво, а кадшто се опет чудио, како су његове јасно-плаве чарапе нреко ноћ постал.е пепељаве'-. Крајем четврте године може се узети, да свако нормално, културно дете, и без нарочитог васпитања чула за боје, може да позна и именује четири основне боје, боље него ли мешовите боје. Од почетка другога месеца усавршује се вид у деце; тада могу она да онажају и брзе покрете. Кад су утисци за децу нријатни, тада она јаче отварају очи, а кад су непријатни — слабије; то је запажено од дана рођења њихова. Покрети очију су код новорођенчади несложни и неудружени, па и несиметрични. Временом постају нак сложени, свезани, симетрични, те тако потпомажу јасно виђење. Фикси-

1 \У. Ргеуег, I). 8ее1с 4. Кдш1ез, стр. 114. — 2 \У. Ргеуег, 01е 8се1е (1. К2П(1ез, стр. 12. —