Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

327

рање и јасно виђење предмета развија сс лагано. За прво доба дсте блоие у ништа. У другом добу оно окреће очи од предмета, који су у правцу гледања, на други оближњи предмет, у који за тим опет зија. У трећем периоду оно прати очима и гл.авом, илл само очима, предмет који се лагано покреће. Нрелаз од зијања ка погледању извршен је, а од поглодања ка иосматрању достиже се у четвртој периоди. Садје постигнутаи акомодација (прилагођивање) очију; предмети се јасио виде и на разним даљинама, докло је у почетку све било расплинуто, без даљине. Најдуже траје код детота поступно образовање подобности да тумачи оно што види. Ировидност, сјај, сенка предмета су годинама несхватљиви за дете и загонетна појава њихова престаје тек при поновљеном, истоветном опажању. Дебљина виђених предмета детету је задуго непозната. Дете је спочетка слепо за простор; троћа димензнја' простора постаје тек доцкан. Уопште, човек учи од рођења свакога дана да боље види, и он може многим гледањем, доцније у животу, своје чуло вида веома да усаврши у много праваца. Слух је код новорођенчета тако непотпун, да се оно може доиста сматрати глувим. Слично је и код сисара, који су непосредно по окоћењу неспособни да реагују на звучне утиске. Узрок глувоћс у новорођенчади лежи у спољњем и средњем уву. Спољни слушни ходник није нролазан, већ заптивен, бубњача је задебљала и етоји сувише укосо; у средњем уву нема ваздуха; слушне кошницо су одвише нежне и не могу још да се крећу. Отуда дубоко снавање у новорођене деце, које се не прекида ни глаеним шумом. Ово стање траје неколико часова, највише неколико дана. Чим се телесни узроци уклоне, дете прочује; треба неколико часова дисања. докле ее слушни нутеви не очнсте. Нека деца реагују на јак звук већ после шест часова, друга носле једнога дана, а многа тек иоеле три и више дана. Буђење слуха у деце распознаје ее по стресању тела и руку, по брзом склапању очних капака, кад се изненада појави јак звук. Прајер је приметио код свога детета да је глувоћа престала тек четвртог дана. ЛПаз Зћшп запазила је тек шестог дана утицај звука на новорођенче. Сигисмунд мишљаше, али иогрешно, да одојчету треба неколико недеља, докле постане осотљиво нрема звуку. Вероватно је да између потпуне глувоће првих дана и доба нотпуног чувења има међуступњева, пошто се орган слуха поступно развија и јача, тако да може примити све јаче звучне утиске. Одојче осећа живо слушне утиске, који му некад чине задовољство, а некад изазивљу неиријатност. Тидеманов син је, од месец дана, са задовољством слушао звуке клавира. Ирајеров син је то чинио тек од осам недеља. Дарвин прича о своме сину да је за првих четрнаест дана често презао при чувењу изненадних звукова, трепћући очима. Кад му је било 66 дана, оно кину једном случајно, услед чега се толико уплаши дајеотпочело да дречи и за читав час находило се у неком усплахи-