Просветни гласник

328

ПРОСВЕТНД ГЛАСНИЕ

реном стању. Малом детету чини ведико задовољство иљускање у куиатилу, гужваае хартије, звиждање, пуцкање, уопште оштри тонови. Дете се неће уморити да звецка, треска, само ако има згодан предмет. Стога је звечка омиљена дечја играчка већ хиљадама година. Правац и даљину звука дете не може одмах да позна. Прајерово дете показивало је то тек у 2. и 3. месецу. Ну Еспина наводи једно дете од седам дана, које подизаше очи к лицу што му говораше. Тен је посматрао девојчицу од два и по месеца, која је окротала главу својој баби, кад јој ова, говораше. Дарвинов син није могао ни у четвртом месецу дасно да распозна правац звука. М188 8ћшп Је посматрала дете од 45 дана, које се окретало кдавиру, кад је неко засвирао. Што се тиче опажања даљине звука, мало дете стиче то најдак, искуством и расуђивањем. Изгледа да се снособност онажања слухом, уопште, код све деце спорије и доцније развија, него ли чулом вида. Ну, с друге стране, ниједно чуло не утиче толико на први духовни развитак детињи, као слух. Дете посматрано од Сш§пе1>а познавало је, кад мује било мееец дана, своју мајку по гласу, а по лику није никог познавало. Глуворођена деца стоје, интелектуалпо, ниже од слеиорођене деце, по Прајеру. Слухом се много брже буде у мале деце и естетична осећања за ред, правилност и лепоту, него ли којим другим чулом. Мисаони и савесни васпитачи морају се упознати са психичким функцијама детиње душе и њихових телесних погодаба. Они морају разумевати постајање душевног живота, његов развој, психогенезу, са свима његовим телесним и материјалним условима и раздикама. Како без чу.ла нема духовне радљивости, то је за васпитаче несумњива нотреба да се упознају са тековинама Физиологије и психологије чула. Они морају имати на уму да су осећаји земљиште, на коме ничу чуства и страсти, Детиње емоције, његове наклоности и одвратности, буђење првог чуства дужности, почеци образовања карактера, његово морално васпитање, све то зависи, у првом реду, од развића његових чула. 11есталоци, Хербарт и Дистервег стога и не могаху дати азбуку очигледности, која би задовољавала, јер не имађаху још на расположењу потребних физиолошких и психолошких чињеница.