Просветни гласник

НАУКА 11 НАСТАВА

32!>

ШКОЛСКЕ РЕВИЗИЈЕ УПУТСТВО ЗА НАДЗОРНИ^Е

(НАОТАВАК) 5. Наспиши план. У школи се настава врши по ндану. И најокретнији учитељ без наставног плана неће моћи у опште да постигне свој цил>, или ће га постићи с великим губитком у времену. План рада олакшава сам рад, зајемчава миран и непрекидан напредак и улева учитељу ону сигурноет, коју осећамо само тако, ако зиамо да смо на сигурном земљишту. Разуме се, ако хоћемо, да нам је наставни план, на свима ступњевима и у свима наставним предметима, сигуран вођа у настави, то мора собом обухватати сву школску науку, да изложи употребљиво градиво из ње како с обзиром на само градиво тако и с обзиром на методу и да за дотичне одношаје нрими одређену Форму. Такав наставни пдан — није посао почетника. За н, је потребно темељно познавање градива, које се излаже, како по његовој спољашњој опсежности тако и по унутрашњим односима, дубок поглед у битност методе и законо дечјег духовног развитка, богато наставничко искуство и тачно познавање потребаикруга очигледних представаоних ученика, које ваља учити. Из овога излази, да је погрешно, ако се под именом наставног плана разуме само сиисак оне грађе, која се у току једне или две године ваља да пређе. Сиисак гра1је је само један део наставног плана; важност тог списка је за практичан рад у школи очигледна, те се због тога често и прецењује. Битни пак делови наставног планајесу уз то још и ови: иостављапе задатка сваког наставног предмета понаособ, оиис методе у главним потезима, списак наставних и ученичких средстава, која се у школи употребљавају, и најпосле расиоред часова. Наставни се план бави појединим наставним предметима једно за другим. Како ови предмети, тако исто и број недељних часова за поједине од тих предмета, утврђени су законским прописима у Пруској „Општим Одредбама" од 15. октобра, 1782. године. Ми не желимо овде да нружимо читаоцима теорију наставног плана, па с тога и није наш задатак да докажемо, да, како поједини наставни предмети, и понаособ и у међуеобној свези, тако и за њих одређени број часова. не одговара задатку образовања, које ваља да да основна шкода.' Али напомињемо само, да наставни предмети, који с сада налазе на распоредима наших народних школа, нису својевољно изабрани, већ их је школа наследила као резултат дугог развоја Једног читавог сто-

1 0 овој ствари упоредити: ВбгрјеИ ОтшнШшеп ешег Тћеопе Дез Бећркпев. ви!ег81оћ. - Жас11е*, Ка1;§ећег (иг Уо1ка8сћи11ећгег. '2. АиД. 1390. Еап^епзака.