Просветни гласник

330 ИРОСВЕТЈШ ГЛАСНИК

доћа, којн јо завршен тек у најновије доба. И нема раздога, којн би нас могао принудити, да од тог резултата, ни у свему ни дедом, одстуиимо. Пре обраде појединих наставних предмета у наставном плану, ваља описати уређење дотичне школе као увод у тај пдан. Овде ваља изнети, да ди је дотична школа неподољена или полудневна, или има 2 н више учитеља, колико одељења има, која су од тих одељења мешовита, а у којима су деца по иолу раздвојена, да ли у тој школи у сваком разреду ради по један учитељ, или за разне струке постоје поједини учитељи; на кратко, ваља изложити све одношаје и уредбе, који карактеришу једну школу. После овог општег з г вода долази табеларни иреглед предмета и број њихових нодељних часова за сваки разред и сваки ступањ, Сам расиоред часова се може овде иди на крају наставног ндана изложити. Где за вроме летњег нодгођа постоји друкчији илан лекција, но што је за вромо зимеког, ту ваља ооадва унети. За израђивањо илана мсродавна су искуством задобивена извесна правида, која се само на штету ученика могу запоставити. Тако н. пр.: свакога сз часа моњају иродавања, с мдађим ученицима морају предавања још и мање времона трајати. Ворозаконској настави се дају ирви часови, пошто она у васпитању ученика заузима прво меето. Разиодики наставни прздмети морају један за другим тако сдедовати, како би учеников дух остао свож до краја. Иосдо продавања, у комо се пажња ученика јако напрежо, као што су н. ир.: писмени састав иди рачун, додази такв > предавање, у коме с ученик технички вежба. Часови се рачуна могу корисно држати после паузе, у којима су се и учитељ и деца одмориди и ојачади. Предавања, у којима со једнострано само око наиреже, као н. пр.: писање и цртањ-е, не смојуЈодио за другим додазити; тако исто ти часовп но смеју доћи у време, када нема потребно свотдости, као што је зими од 8—9 ч. пре подне иди посдодњих часова посде иодњ . У већим градовима је ученичким родитељима угодно, па чак и неопходно, да настава траје само пре подне до 1 ч. посдо подно и то без ирокида. За шкодски рад и васпитање је боље, ак» деца, посло три, а највигае четири часа рада, добију одмор у иодне, када се могу духовно одморити и тодвсно поткрепити. Тада јо настава иосде нодно успешнија, но кад би се учитељ у иосдедњим часовима пре подно борио са сво.јом вдаститом иецрпљенолгћу и с дечјом промороношћу. Има шкода с наставом само пре подне за време зиме и у седима, у којима доца додазе у шкоду из даљине, то би иначе бида иринуђена, да одмор за ручак ироведу без ручка у учионици. У таквом сдучају, разуме се, бира со од два зда мање, те се и допушта нераздељено наставно време. Ади да се не би пре времена замориди и ученици и учитељ, то се удешава промишљен пдан предавања и мадо дужо паузо посде сваког предавања. Али то нису нормадне придике. Носде овога, у наставном пдану се издаже обрада појединих насгавних продмета и код сваког се наводи: 1. Задатак дотичног наетавног нродмета. 2. Начин обраде и гледишта, која су значајназа обраду његову. 3. Наставна средства, која имају ученици и учитељ на расположењу, ка > уцбеници и пом-)ћне књиго како за ученике тако и за учитеље. Напосдетку