Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

стојо као иешто туђе и одвојеио, већ да их сродиа грађа иодупире и носи, да су с њом у вези и да их она објашњава, те да се тако круг дечјих мисли образуЈС као целина, а не да буде суд с појединачним забедешкама; у настави мора, ио речима иесниковим, да се све узајамно прожима и да једно помоћу другога успева и сазрева. Окретан учитељ, који лсиви своје шкоде ради, наћи ће, сем ових веза из наставног пдана, и на сваком свом часу иридике, да се маши сроднога а већ предаванога градива, и неће их пропуштати. Ади ће му рад ипак бити битно одакшан, ако се већ у наставном пдану те везе довољно изнесу. Чим је наставни илан рада у шкоди неопходно потребан, то ,је„ разуме се, и обавезан. Па ипак он не сме да буде гвоздени данац, који ће вредети за сва времсна и који сз не сме прекинути, већ се његова употребљивост и изводљивост мора једнако живим уп иребљнвањем да испитује, и, у кодико се покаже као корисно, и да ноправља. Разуме се да такво даље образовање наставног пдана не може вршити једнострано сам учитељ, а тако исто не посде кратког времена од употребе његове. Ади учитељ ваља у нарочитом додатку уз наетавни пдан да прибедежи сва опажања своја односно мзгућности извођења његова, која је он у свом раду заиазио. Пошто често многи учитељи раде по једном и истом пдану, то се резудтат њихових опажања посде н. пр., сваке друге године може претресати на званичним конференцијама и на што се сви сагдасе, то са потом, по одобрењу надзорне просветне вдасти. и може унети као поправка у наставни пдан. Тако та мера и основица за наставу остаје и не може застарети. Напомињем још нарочито, да тај пдан мора чисто исиисан и повезаи да се чува у учионици, како би се придиком сваке ревизије могао показати. Да би се накнадне иоправке могде уносити, препоручује се, да се израђује само на девој подовини пресавијеног табака; десна сграна се задржава за накнадна уметања. За своју нак ручну употребу учитељ ваља да пренише списак грађе г одређене за Један месец, и да је подеди на недеље, ради дакшег савдађивања. Пдан предав;\ња, чисто преписан на картону, ваља обесити у учионици на месту, свима ученицима приступачноме, и мењати га, ако су иотребне какве измено, иди ако се запрља. ♦». Учитељ. Учитељево се звање врдо високо цени. Ади само онај учитељ може да рачуна на поштовање, које његовом звању припада, који је сав оно, што ваља да је: хришИански васиитач! И у школи је као иу свима другим људским одношајима: добри закони и уредбе су од особите важности; ади се њихова снага развија тек ако њима рукују савесне и мудре дичности. С тога од учитељеве личности поглавито и зависи успех шкодског посда. Л.ен, немарљив и неморадан учитељ је за децу, која су му новерена, ведика несрећа. А напротив посду веран, савестан, мудар и побожан учитељ јссте благосдов за све, с којим он ради. Па каква је сдика учитељева, какав ваља да је? Његова је спољашњоет проста, ади нема ни трага од небрежљивости. Његово одедо је пристојно, чисто и у реду. Из његових очију