Просветни гласник

ИАУКА И НАСТАВА

333

говори часна доброта и озбиљна оиредељеност. Он није брбљивац, али је према свакоме учтив и предусретљив. Ученицима својим приступа пријатељски и очински, а ови га слушају без противљења, јер осећају у њему ауторитет и снагу, о коју се разбија свако противљење. Он има дар да одржава дисцишшну, којаје поникла на моралној основи. Уз то долази потпуна унутрашња присебност и сигурност, а те се особине могу да замисде у човеку, који је постао хришКански карактер. — Учитељ не може да рачуна на угодности живота, на богатство и почаст. Спољашња награда и признање, које од људи добија, одвећ су ништавни. С тога он мора тежити идеадним добрима живота, и у н>има находити своје задовољство. Он ће бити достојан свога лепога алн тешкога звања, ако зна, да је у служби самога Господа, ако зна, да пред очима живога Вога ради на томе, да дође царство божје, ако живи ради дужности своје. Како је то узвишени позив бесмртне душе људске повести њиховом вечном опредељењу; борити се с препрекама, које се на томе путу гомилај у; млада срца довести до тога, да тоже к непролазним добрима и ништавост пролазних да упознају; да упознају чулно уживање, или, како Св. Писмо веди, уживање света са свима опасностима по нашу времену и вечну срећу; да им вера у Бога не буде само неразумљив речник, већ да заједницом с Христом постане један део бдаженог искуства живота! Човек, који то постигне, заслужује највише поштовање. За њ није религијска настава само заморно учење речи, већ увођење у религијски живот, у невидљиви свет, у царство божје, у свет стварности и истине. Ту учи дете, да има живога Бога, који је уз нас у сваком тронутку, који нас воли и који се за нас стара, коме без икаквога устезања ваља да покдонимо своје пуно поверење и кога морамо да со бојимо и да га волнмо. Ту оно учи да љуби родитеље евоје, браћу и сестре, учитеља и ученике као себе самог, и вежба се у тој љубави где било да било. Ту долази до убеђења, да наш живот није тога ради, да служи теду и уживању срца нашога, већ живоме Богу, који нас преко Спаситеља тим путем хоће да одведе до вечног опредељења нагаег. Јасноје, да ће само онај учитељ постићи ову ведику задаћу своЈу, у коме је све оно, што хоће у ученицима да усади и узнегује, прво у њзму постадо истина и живот. Он мора живети у вери у живога Бога Оца и Спаса нагаега Исуса Христа како у шкоди тако и ван шкоде. Побожне речи још нису никакав доказ побожне душе, већ шта више оне често покривају по какву еумњиву иразнииу у овоме правцу. Права вера у Бога и исправно поступање по Његовој вољи, душевност и живот с озбиљно схваћеном речи божјом, проповедају саме собом убедљивије, но што су то у стању речи учинити. „Скривени човек непокварена срца, бдагог и тихог духа јесте пред Богом најдрагоценији." — Учитељ мора имати такву часну, за рад силну и непритворну хригаћанску побожност; иначе не можо имати његова редигијска настава пдода, јер не може дати живота. Ка Спаситељу пак може нас само онај иовести, који познаје пут што к њему води, којије познао нешто од љубави „која небо отвара," и о мидости, снази слабога, о опраштању греха смрћу и крвљу Христовом и о бдаженству, које тиме постижемо и које је виша од свега разума, Овакво нас искуство чини, пре свега, смгрним. Без те смерности не можемо сдедити Хрисгу, који веди: „Ја сам смирен и срца кротка!"