Просветни гласник

336

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

побуђени непријатнил искуствима или објашњавањима, моради су своју марљивост за шкоду да сузбију или да се од тога посла потпуно повуку. То није ираво. Јер велику и добру ствар не ваља напуштати са безначајних раздога. Ко год је имао храбрости, да буде школски надзорник, сачувао је ауторитет, који му је држава дала. А добар и увиђаван ШКОЛ.СКИ надзорник наићи ће. увек на потпору виших инстанција, ако је само на правом нуту. Овај сиис би хтео, да све оне, који имају иосла са школским надзором, иозове на неуморно, силно суделоваш у раду на задатку народног образовања иомоИу школе. Истина у томе ће послу свакојако бити и непријатности. Често ће се морати узадуд мучити и без успеха радити. Али зар то није ознака сваког часног рада у служби Богу ? Наш је задатак велики и леп. Бог ће помоћи ономе, који је на правом путу. А ко се пак лаћа плуга, али увек натраг погледа, није за дарство божје. То ваља увек имати на уму, да је рад у школи — рад на царству божјем \ Тако га ваља схватити и тако га ваља вршити. На тај начин ћемо избећи по коју заблуду; то нам даје стрпљења и поуздања; то нас учи, да своју личност потчинимо самој ствари; то нас чува од погрешног схватања школског надзора. Звање школског надзорника није зваш госиодара (власт), већ вредна служба омладини нашега народа, на коју ваља надзорник већу пажњу да обрати и да се топлије за њу заинтересује, него ли за самог учитеља. Школски надзорник ваља да припомогне, те да се ученици васпитају морално и хришћански, да задобију за живот потребна знања и умења, да постану, у опште, разуЈлни и окретни људи и часни Хришћани. Не мање ваља да обрати своју пажњу на то, да ни учитељу ни деци школски рад не буде терет, већ задовољство. Учитељ не сме присуство надзорниково у школн осећати као нешто, што га узнемирава или притискује; он се не сме заборавити ни збунити; он се не сме узнемирити и изгубити добро расположење, већ баш мора посету надзорникову сматрати као иомоп у раду и мора јој се радовати. Деца не ваља да страхују од ревизије и ревизора, већ морају имати поверења према њему тако, да су у стању весело и безазлено да даду рачуна о ономе, што су учила. Свака школска ревизија, чак и она неочекивана, ваља да створи и код учитеља и код ученика неко свечано расиоложење. А ако се после ревизије јави осећање, као да је школу нрошла бура, значи да нешто на једној од тих страна не ваља. Али о томе нећемо говорити, пошто имамо у виду само нормалне одношаје. Мора се без околишења, пре свега, утврдити чињеница, да се учитељу озбиљно ваља ностарати, да свој посао изврши на задовољство својих ревизора тако, како би за то могао одговарати и пред Богом и пред својом савешћу. Али и он је слаб човек, те се због тога и не пролази често без омашака па чак и без погрешака. Тако исто и за спољашњи ред и чистоћу у школској соби стара се сваки савестан учитељ. Иа ипак се може наићи на најтачнијег и

1 Као што се овде види, оиај је рад на многим меетима ироткан оваквим редигијским напоменама. То је с тога, што њихово свештенство јаче суделује у делу нар. образовања, те се овим још и више побуђује на интензииан рад. " Прев.