Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

337

најуреднијег учитеља, који ио штогод превиди и додусти неред, који начелно не одобрава. Не би бидо тада ни право ни мудро, ако би ревизор то схватио као злочин и ако би сваку ситниду надувао и од н>е направио велики посао. Довољно је у том случају, ако се неред у благом облику само констатује. Да иак надзорник може сматрати као неко задовољство, да открива иогрешке и неуредности у сиољашњој управи школом, држимо као искључено. Спољни ред и чистоћа мора у школи владати у сваком погледу. Где то учитељ сам но врши из својих властитих нобуда, ваља га озбиљно на то побудити. Али се ипак ревизор мора чувати од тога, да своју службу не понизи до службе полицијске. Надзорник не сме ни онда да ускрати према учитељевој личности благовољењз и ако би узморао, да се, у интересу саме ствари, коју заступа, обрати својим претпостав^ љеним. Па чак ако наиђе и на злу вољу не сме изгубити стрпљења. Јер његов задатак није да грди, кажњава и угњетава, већ да помаже, поправља и упућује. Учитељева је служба одвећ тешка и управо онај учитељ, који верно и с потпуном љубављу према позиву свој посао врши, осетиће по који иут своју свакодневну, подједнако раздељену, дужност, коју и најсавеснији човек није увек у стању у свему и потпуно да је врши, као терет, те овда-онда постати малодушан, нарочито, ако посумња у успех свога напорнога рада. Овде је потребна ревизорова благодарна радња! Истина је, да се овако оптерећени учитељ ваља да поузда у Бога, те да му он да снаге и храбрости, задовољства и успеха у раду. То поболшом учитељу не ваља ни напомињати. То му силно казују најЛ -Опши доживљаји из његовога учитељскога живота. Али он би био над оним, што чини човечанску особеност, кад не би са захвалношћу и радошћу осећао и благовољење својих претпостављених као окрепљење у своме даљем раду. Једна од лепих дужности ревизорових јесте у томе, што ће предан рад и успехе тога рада — па ма како они умерени оили — признати и тиме оживети веселост учитељеву у његовом раду. То је позитиван рад рзвизије, за који има доста прилике. Надзорник, који успе, да малодушном учитељу удије храбрости, ожалошћеноме — утехе, неповерљивоме и огорченоме — веру у човечанску љубав и правду, ако побуди леног на марљив рад а онога, који није предан послу, на савесност, ако неспремноме отвори нове пролазне нутове, у опште: ако потпомажући утиче на учитеља и његов рад, то је он извршио не само једно добро већ и благословено дедо. Јер што учитеља унутрашње потпомаже, корисно је у свако време и по школу. б) Месни шкодски надзорник. Ревизији, која се врши с времена на време и којој је претежан задатак само да утврди наставне резудтате, остаје разуме се, мадо времена и прилике, да учитељу указује пријатељске усдуге у већ поменутом правцу; то је, по правиду, могућно само тамо, где између учитеља и ревизора постоје бдижи дични одношаји и где је њихов одношај постао одношај међусобног поверења. С тога јо у првом реду задатак месног шкодског надзорника, да негује ову значајну страну шкодске инспекције.