Просветни гласник

340

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

речи. Пргавошћу се човек сам понижава; а пријатност и мирноћа су увек доказ унутарње сигурности, која је у свако време од утидаја. Нарочито мдађим школским надзорницима ружно стоји, ако с иотчињеним им учитељима поступају као госиодари. Особито старије утатеље, који су искуством у раду већином јачи од младог шкодсжог надзорника, непријатно дира, ако школски надзорник безобзирно с љима поступа. Ну, да .<1 и ваља сматрати као дужност шкодског надзорника, да је у добром одношају са својим учитељима у свима случајевима, иа чак ако је учитељ учинио и какву кривиду у том правцу? Свакојако; јер тако захтева хришћански морал. Ко те ствари схвата озбиљно и своју личну осетљивост и гордост сузбија да би сдужио царству божјем јер се у свима овим сдучајевима ствар тога тиче — тај је доброј ствари учинио велику услугу и ако привидно и не било успоха. Нека ми се не каже, да сам једностран, већ нека се помисли, да ја не пишем за учитеље , већ за школске надзорнике. Већ је напоменуто, али се мора овде још једаред нагласити, да сваки савестан школски надзорник уиотребљава сваку прилику да се упозна до појединости не еамо са школским уређењем у онште, већ и са захтевима, који се од васпитања и наставе траже. Ту најмаае помаже лектира часописа, а најбољо студија једне добре .књиге и чешћа посећивања школе. Млађи школски надзорници, који се за школу интеросују, могу ириликом иосета школских врло много да науче од ваљаних учитеља. У колико су чешће у школи и у колико чешће буду појединим ученицима показивали благовољења и симпатије, у толико ће да им буде лакша свештеничка дужност у општини, кад та деца одрасту. А зар није утицај на младеж један веома важан део сгарања за душе њихове ? С тога време, којо свештеник око овога проведе, није изгубљено, већ је добит за њ и за васколики његов званични посао и не обзирући се још на то, што дружба с непоквареном децом чини, те се човек осећа млад. Свештеници исгина иосле закона о школском надзору од 11. марта, 1872. год., не врше надзор над школама као саставни део свога чина, већ само по наредби државе, али га они стварно врше. Та значајна грана њиховога рада на спасењу душе остала им је, дакле, неокрњена. Што су тиме, као председници школских управа, оптерећени и администрацијом, то је по самој природи ствари и према стању законодавства и ради интереса уређене управе она се не може избећи. Али тај терет није велики, да би могао уништити преимућства, која има свештеник од школске инспекције. С тога се тешко може разумети, како може савестан свештеник да дође на мисао, да се одрече школског надзора. в) Окружни шкодски надзорник. Окружни школски надзорник, који сваку школу бар једаред годишње прегледа, долази не само као саветник и помагач, већ и као ревизор. Он познаје потчињене му учитеље из ранијих година. Његов одношај је према њима мање мучан, но одношај месног школског надзорника. Он ступа с већим званичним ауторитетом и улева одмах више и респекта, јер може непосредно и кажњавати учитеље. Ако је окружни школски надзорник у исто време и суперинтендант, то олакшава