Просветни гласник

378

ПРОСВЕТНП МАСНИК

Библиотеци. Тим законима иролисане су и доста оштре казне како за штампаре тако и за полицијске чиновнике, којима је стављено у дужност старање око службених примерака. Па ипак управа Народне Библиотеке нелрестано муку мучн са тим. Штампари непрестано шаљу предмете штампане на хартији од дрвета, противно чл. 25 закона о Нар. Библиотеци и чл. 7 закона о штампи. Исто тако нередовно шаљу издава и листове штампане у својим штамиаријама, те се због тога развија непрестана нреписка са полицијским властима, које, и поред довољно могућности да отклоне све ове незгоде, не поклаљају пажње проппсима законским. Због тога је управа Народне Библиотеке преко Управе Града Београда више пута опомпњала београдске штампаре на њихове дужности проппсане поменутим закошша. Исто тако она се жалила управнику Града_Београда на неуредност у достављању службених примерака. Кад је пак видела да јој те молбе п жалбе не помажу, она се жалнла и Господину Министру унутрашњих дела, због неуредности полпцијских чиновиика, а потом је, преко цолицијске власти, а на основу чл. 44. тач. 7 закона о штампи оптужила београдске штампаре суду за неиспуњавање дужности, које су им закони прописали. Носледнце од ових корака још се нису осетиле, како у цогледу предмета штампаних на прописној хартији, тако и у погледу уредног добављања, свпх службених примерака. И сада управа Народне Бпблиотеке мора да се о изласку књига из штампе у Србији обавештава из појединих листова, иреко књижара и другим врло незгодним путовима. Због тога се непрестано може дешавати да она не буде у стању у прописном времену рекламовати их преко полицијских власти. Да отклони ове незгоде управа Нар. Бпблиотеке чнниће неирестано нове кораке, којима ће заштитити своје право. Б. Рад на извођењу задатака Народне Библиотеве. Од задатака које Нар. Библпотека на основу чл. 2 п 8 закона од 23 јануара 1901 године, има да оствари, она је због недовољних новчаних средстава, због неподесности свог данашњег локала, као и због самих одредаба у закону н у правилпма о њеном унутрашњем уређењу и реду, могла с нешто успеха радити само на помагању у неговању наука, поглавито националних, што јој је прописао чл. 2 поменутога закона. У погледу иак друга два задатка, ципења народног образовања, и израде потпуне српске библиограФије њен је рад и сувише ограничен са разлога који су нзнесенп у прошлогодишњем извештају и са оних што ће даље бнти показапи. Али и онај први рад бпо је јако ограничен. Он се своди само на Београд, где људп од књнге иначе лакше могу доћи до потребних научних дела. Међутим људн од књиге по осталим местима у Србији сасвим су лигаени могућности да се користе књигама Народне Бпблиотеке, противно ономе што се данас у толико ради на Западу, где библпотеке изилазе на сусрет научним радницима са позајмицама својих књига и ван места у којима се оне налазе. Еод Народне Библиотеке о таквом раду за данас још не може бити речи због самих одредаба у закону и у правилима о Нар. Библиотеци, због укорењене нетачностн самих узајмљивача књнга, због неготовости власти и надлештава, који при том раду служе као цосредници, и због немогућности да се у данашњем њеном локалу п према њеним данашњим средствима сгвори нарочити одељак, ко.ји би вршио тај посао и помагао да наука не буде мо-