Просветни гласник

НАУКА Ж НАСТАВА

477

је еамостални одељак насгаве министарства и 1873. буде публикован иотпуни зборник закона о васпитању. Велика.тешкоћа у васпитању у Јапанаца у томе је, што су писмена њихова измешана с кинеским. Јапански је слог двојак: тако звана катакана више се употребљава за научне радове, хирагша за популарне радове. Али ипак Јапанци обично употребљавају кинеска писмена помешана са хираганом. Отудаје разл.ика између књижевног језика и говорног. Ми овде можемо жалити као и граФ Окума који веди : „Тешкоћа која додази између писања и говора није само тешкоћа интелектуална, већ она и уснорава рад, и студирање потребује такав губитак времена, да .је немогућно наћи довољно времена за Физичка вежбања." У току 20 година чињени су преддози за реФорме: или искључиво придржавати се јапанске азбуке, или увести датинска писмена и хоризонтални положај писмена место вертикадног. Друга тешкоћа, али која у исто време представља преимућство јапанског система васпитања над нашим, јесте у недостатку једне вере око које би се сви концентрисали. Кинеска ФилосоФија, будизам, Еантова Философија, хришћанство стоје једно поред другога и „за већину народне масе остаје једно ништа: све се налази у сгадиуму пометње," као што веди граФ Окума. Ади нреимућство лежи у томе, што се у школама не нредаје веронаука, већ место ње морадне поуке. ТТТто је Француска у некодико увела и чему Немачка тежи, у Јапану се већ остваридо. У свима јапанским шкодама па и у основним предају се морадне поуке. С правом вели граФ Окума: „Оно што треба да буде достојно нарочите пажње састоји се у искључењу сваке редигиозне догме при настави морадних поука у основним шкодама, и те се поуке чисто световно уче." Даље, тешкоћа дежи у томе, што се цеда настава не може да предаје .јапанским језиком; на универзитету, на пример, римски закон чита се на Француском, а право на немачком. Само у Вишој Шкоди IЗетоп в-акко цеда настава предаје се на јапанском језику. И најпосде је ведика оскудица у јапанеким уџбеницима; тако исто само Виша Шкода 8етоп ОакЈсо има своје уџбенике. Сад ћемо укратко да прегдедамо врсте шкода у Јапану. На нрви ногдед на цедо јапанско кретање васнитања добијамо овај прегдед: Од 6. до 9. године редовна основна шкода, „ 9. „ 12. године виша основна шкода, „ 12. „ 17. године дицеум (гимназија) , 17. „ 20. године стручне шкоде „ 20. „ 23. иди 24. године • универзитет Средња година живота (старости) једног свршеног сдушаоца универзитета износи 26 3 /' 4 . У редовној основној шкоди, сем моралних по-