Просветни гласник

480

НРОСВЕТНН ГЛА1НИВ

да су људи све, а женскиње ништа. И на нолитику су жене имале утицаја, и девет је жена седело на јапанском ирестолу. Нарузе тврди чак да су се оие и на бојном пољу одликовале. И као књижевници биле су оне од значаја; и заиста многе старо-јапаиске класичне производе написале су жене. У току ширења будизма и КонФучијеве науке жене су изгубиле свој ауторитет, и паралелно са ширењем Феудализма расла је и потчињеност женскиња. У оно доба, дакле до половине 19. века, било је женскињу управо забрањено да сем газдинсгва, као: кување, шивење, ткање, спремање чаја и гајење цвећа --- друго шта да уче. Али и за л;ене наста пролеће европске културе и укидања Феудалног система. ГраФ Окума вели: „Многи су мишљења да женама ни.је потребно више васпитање, али њихов број опада сваким даном. Ја сам увек држао да је логично и право, да женскиње, ако желе, морају да добију образовање које би било равно образовању мушких." Васпитање женскиња од доба рестуарације у Јапану учинило је велики напредак. Већ године 1902. било је 70 виших девојачких школа, за које је у истој години било утрошено 2,629.860 марака. Виши семинар за васпитање женских кандидата за учитељице имао .је 1903. год. 361 студенткињу; издатак је износио 195.640 марака. У редовним основним школама уче се заједно дечаци и девојчице. Јавне средље школе такође су приступне женскињу. Али је за напредак највшне учинио проФесор Јинцо Нарузе оснивањем женског универзитета. Нарузе је три године темељно студирао у Америци васиитање женскиња, вратио се у Јапан 1894. год., и 1896. год. публиковао је књигу „Васпитање женскиња," која је лепо примљена и донела је оснивање виших девојачких школа (Ко1о-Јо-Оакко). Ове школе биле су тако похођене, да њихов број није био довољан, и приватне девојачке школу буду отваране у целој земљи. И сада изађе проФесор Нарузе са својим планом, да оснује универзитет за женскиње, и задобије у Токију људе, као што су маркиз Ито и граФ Окума. Тако је 20. априла 1901. год. могао да се отвори први универзитет за женскиње. Универзитет се дели на одсек за газдинство, одсек за јапанску литературу и такав исти одсек за енглеску литературу. У почетку је било 250 студенткиња. Сем њих, дође толики исти број из приправног одсека. Друге године порасте број посетилаЦа до 800, а треће до 1.000. Чудновато нам изгледа како то да се још у почетку када је ова идеја хватала корена, није упало у обичну једностраност, као што је то било са европским земљама, које су тежиле само интелектуалном усавршавању. Тим пре су се морале јапанске школе, као што Нарузе вели, тако удесити, да девојке за време свога школовања не постану неспособне за домаћи живот, када се по свршетку школовања врате својим кућама. Дакле, питање о реФормама женскиња стављено је у Јапану релативно на земљиште за које се Е11еп Кеу борила и у својој