Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

481

књизи „0 љубави и браку" заступала. Нарузе велл досдовце: „Ма да су у универзитету смештене 500 пансионаткиња, које долазе из најудаљенијих крајева земље, ми смо већ одмах у почетку имали на уму да школски живот у универзитету што више одговара домаћем. То је особина нашег универзитета, који је већ и у публлци наишао на одобравање. Наше дворнице за спавање састоје се из 17 „домова," и ни у једном нема. више од 25 студенткиња. Управитељка им је месго мајке, а оне међу собом гаје сестринске осећаје. Кување, прање, постављање стола, намештање соба, вођење газдинства и сви домаћи посдови подлеже контроли пансионаткиња. Њихова свакодневна занимања морају да их подсећају на домаћи живот у њиховом месту и практично се уче да умеју стварати добро уређену привлачну кућу. Девојке које живе у иросторијама универзитета радују се тој домаћој атмосФери." Друга је важна тачка у јапанском васпитању женскиња — иера. Противно реакционарним партијама у данашњој Немачко.ј, у Јапану не само што није заступљена религиозна морална, настава, но чак и васпитање не стоји у вези са религијом. Нарузе вели: „Васпитање нема никаквог права да се дотиче религиозног система; ако то чини, оно напушта свој сопствени задатак. Тако исто не сме допустити да се ма у којој школи понаша непријатељски спрам ма које било вере, нити се она учи, нити се сме ширити. Ми морамо да се трудимо да избегавамо да не упаднемо у обе те погрешке. Учитељи омладине морају да имају дух толеранције за све религије, и они морају својим ученицима да оставе потпуну слободу да исповедају коју хоће веру ; уисто време они су дужни да се труде да им уливају више животне принципе, и да теже да подижу духовно своје ученике не утичући на њихова индивидуалла веровања. Таква је настава кадра да у студенткиња учврсти убеђење у праву и вечиту истину и да избаци споредне, од мање важности, појмове њихове религије. Даље од овога васпитање не сме да улази у наставу религије. Женски универзитет почива чврсто на овој основи." То су златне речи које заслужују да се чују управо данас у класичној земљи науке, у образованој и напредној Немачкој. Ту одмах треба напоменути да 1900 женскиња врше дужност у поштама, а према уређењу „за службу су способне неудате женске од 15—30 година; женске морају бити слободне домаћих брига и дужне су да одслуже две године." С немачког С. С-ћева

неосвитни гдасник, i. књ. 4. св., 1905.