Просветни гласник

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о° о* ч Ф

ШКОЛА

|8 ° § 1—1 СО

■2а О О Ч> Е З 3

Остало на на дугу

Предвиђено буџетом за 1905 год.

ф ° сЗ Ф ^ о и © д И >>

Дримедба

Дин.

II.

дин.

п.

дин.

11

Дин.

п.

21

Миоковачка • •

1739

38

1739

38

1641

22

Љубићска • • •

2557

55

2166

55

391

—

2070

—

28

Ирељинска •

760

—

529

50

230

50

880

—

'24

Брђанска • • • •

944

—

500

—

444

—

804

—

25

Трепчанска • • ■

3377

09

2930

50

446

59

3425

—

26

Островачка • • ■

790

—

132

30

657

70

1215

—

г +а

2'/

Мојсињска • • •

560

—

560

—

—

—

1410

—

28

Мрчајевачка • •

1730

—

1730

—

—

.—

3376

30

29

Бресничка • • •

1448

_

—

—

1443

—

2341

60

У0

Лађевачка • • •

1695

—

1631

50

63

50

2606

—

81

Циетачка ■ • • •

1500

—

397

—

1103

—

2665

—

82

Присдоничка • •

600

—

230

—

370

—

2782

—

88

Рожачка • • ■ •

-

-

—

-

-

—

320

—

Лримедба. Школа рожачка није имала засебног буџета за 1904 годину, 1 е 1 > није ни постојала.

X о школсеим баштама Као што се зна у нашој отаџбини преовлађује земљорадња. Наш сељак још вримитивно обрађује земљу и нодиже воћњак. Њему треба номоћи у том погледу, ако хоћемо да опстанемо као самосталан народ са својим државним животом и избегнемо економско ропство. Поред осталпх нрнвредних установа у нашој земљи, којима је задатак да наш народ упућују рационалном газдовању и основна школа мора развитп активан рад у том правцу. А да би школа што боље одговорила и томе важном задатку, потребне су школске баште, које врше драгодену услугу и прпвредном напретку нагаег народа. Оне се јављају као неодољива потреба наших привредних прилика. У округу рудничком основане су школске баште у овим местима: у Брђанима, у Мрчајевцима , у Миоковцима, у Прељини, у Бресници и у Такову. XI о народним књижницама Ботребу ваљане књиге наш народ још не осећа. Он нерадо чита и кад има слободна времена. Воли беспосличити или по механама губити драгоцено време но читати корисну књигу. Томе његову немару крива је наша интелигенција, што народ није упућнвала на читање поучних књига, већ се неким делом и сама упарложнла и потпуно напустила. Нема спора наш је народ, услед свог нсториског развитка, много заостао у културном погледу. И ако хоћемо да му отворимо „извор сретнија века" — морамо од сада озбиљније мислити о његову просвећпвању. За сада је тај посао поверен учитељима. Али поред тога што је учитељима основне школе стављено у озбиљну дужност, да оснивањем народних књижница са читаоницом ра^впју живљи