Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

425

Са именицом ћоГ деле исту судбину и многе друге основе на -а, као "\УоМ, Ваит, Тгаит и т. д., које би према својој ранијој иромени требадо да се мењају као Та§, а не као 6аз(;. Мућење јс, као јасна одлика множине, отело у опште толико маха да се данас по обрасцу Та§ (дакле без мућења), који је у старом високонемачком имао уза се највећи број основа мушкога рода, мења једва тридесет именица'. Тако је обрасцу §аз1, ко.ји је јога у старом периоду привукао основе на -и, у току времена пришао и велики број основа на -а. Данас се тако исто подједнако мењају и именице КаЊ и Та1 (Тћа1), и ако су и то првобитно две раздичне основе — Ка1ћ је основа на -з, док је Та1 основа на -а — с различном променом, која у старом периоду има овакав изглед: 8т§\ Хот. каЊ (а1 Сгеп. каЉез 1а1ез 1)а(. ка11>е (а1е Асс. каЉ 1а1 Р1иг. N0111. ке11лг (а1 беа. ке11)1го (а1о Ва(. кеЊЈгит (а1ит Асс. кеЊ1г (а! У старом високонеманком једнака је дакле само једнина оба обрасца, док је множина сасвим различна. Првобитно је била различна и једнина (за каЊ упореди лат. депи« — §епепв, и т. д. где се и у једнини јасно види основа на -в), само је у њој изједначење наступило врло рано, пошто је из пот. *каЉоз (упореди латииско §епиз у Грчком уегод) слабљењем самогласника у крајњем слогу 2 иостало каЊ — ка1р,. и на тај се начин пот. — асс. једнине основа на -« изједначио с пот. — асс. једнине основа на -а. Али ако су основе на -5 нримиле једнину основа на настуиио је приликом изједначења множине обрнут случај. Крајње -ег у множини обрасца каЊ, ко.је је у ствари само свршетак основе Јупореди лат. §епег-а), осећало се према новој једнини као наставак, и како је имало ту добру страну да јасно одликује множииу од једнине, оно се још у старом периоду почело преносити и на

1 У дијадектима ни толико; у адеманском се, н. нр. чу.ју обдици Нипс1 (сИе НипДе). Агш (Дје Агте), а у ИФадцу чак н (Х>1е Та^е). 2 Вредно је истаћи да је у немачком од вајкада јака тежња за. сдабљењем (ненагдашених) крајњих сдогова; то се врдо деио види на речнма које су зајсдничке и иемачком и датинском: гепШ —у старом високонем. тт% (ЛУшс1). рјвав —у старом високонем. /?'8с (Пвсћ), јидпт — у старом високонем. ,јоћ (Јосћ), согпн —у старом високонем. ћот (Ногп). Ни у најстаријнм очуваним обдицима нема дакде ни трага од негдашњих крајњих сдогова. Та иста тезкња доводи до слабљења иуних самогласника у е (види горе стр.) и до делимичног ишчезавања тога е у доцније време (види стр.).