Просветни гласник

426

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

основе на -а. Тако се н. пр. поред именица, које као 1атћ (Катт), каЊ, 1шоп (Нићп), ћпш! (Кт<1), е1, 1)1а1 (В1аи) и т. д. имају увек множину на -гг, јавља у старом високонемачком множина на -гг н код неких пменица, које иначе имају по правилу множину без наставка: 1шв (Наиз) има н. пр. множину и ћиз и ћиз1г, ЈеМ — и 1е1(1 и КкИг, ћге! (ВгеИ) — и ћге! и ћгШг. Код многих именица вдада кол.ебање још и у средњем периоду; именице к1еИ (К1е1с1) и кхп1; (К1п<1) имају н. пр. у средњем високонемачком много чешће сгари облик множине ИеИ и 1аи1, но множину на -ег. У данашњем језику све поменуте именице и многе друге имају, као што је познато, у множини искључиво -ег. Још се преношење није зауставило само на именицама средњег рода, где се дако може разумети; данас има и именица мушког рода које образују множину на -ег, и ако таквог обрасца за мушки род нема ни у старом ни у средњем периоду високонемачког. Преношење свршетка -ег на именице мушког рода извршено је махом иаи због сличности у значењу или због сличности у облику са именицама средњег рода. Тако је н. пр. именица АђцоМ., која је данас само мушког рода, у средњем периоду по правилу срздњег рода (ређе мушког), и као таква могла је, према оном што сам већ поменуо, сасвим природно имати и множину Аћ§бМег; та се множина онда, због сличности и у облику и у значењу, преноси и на именицу ОоИ, која .је и у старом и у средњем периоду мушког рода. Тако је, даље, нрема РеМег постале множине \УаМег, према безрепзкег — 6еЈ8<;ег, према \УеЉег и К1П(1ег — Маппег 1 и т. д. Еад су сс једном и именице мушког рода почеле јављати с множином на -ег, онда је ширењо, природно, шндо и даље и захватило и именице код којих није било никаквог наслањања на средњи род 2 . — Образац 1а1, и ако је врло много својих именица позајмио основама на -з, није потпуно изумро, алијеподутицајем основа мушкога рода на -а (образац Та§) измењен у толико, у колико данас и он има у нрвом и четвртом падежу множине на крају -е (Јаћге, Зсћа1е, уместо Јаћг, 8сћа1) 3 , изједначив се на тај начин пот-

1 Именица Мапп, негдашња основа на сугласник, требала би, нрема својој нромеин у старом нериоду, да има први и четврти надеж множине разан основи, или, другим речима, једнак с ирвим надежеи једнине. Како се међутим са својом нроменом нашла усамљеиа, она је у толико више била изложеиа утицајима других образаца, и отуда норед множине Маппег још и Маппеп.

2 И нри нреношењу наставка -ег иду днјалекти даље од књижезног језика, и то како код средњег тако и код мушког рода; у алеманском и баварском јављају се н. ир. облици множине Вешег и ВеМег (од Вет и Веи); тако исто нису у дијалектима необични ни облици 81етег и Ваитег (од 8(;е1п и Ваит).

3 Стари облици множине без е— односно њихоз утицај — очувани су још и данас код неких имеиица: 2«ге1 Р/ипд,, (1ге1 8Шск, и^е 1 Ст1аз \Уа88ег и т. д. Како се међутим ти облици више не осећају као множина, јављају се у слитаим конструкцијама облици без е и код именица мушкоса рода; г^еј Ривв Ие! 1 , ЉпС %о11 ђгеН итд.