Просветни гласник

428

ДРОСВЕТНИ ГЛД.СНИК

На супрот досадалгоим примерима, у којима су се разне основе с разпом променом спајаде у један образац, дешава се, као што сам поменуо, да се негдашњи једноставан образац диФзренцира у два различна обрасца. Тако се данас именице мушкога рода на -ег, -е1, -сп мењајупо засебном обрасцу, који се знатно разликујо од обрасца с!ег Та§, док су н. пр. данашње именице Гш§ег, Уо %е1, Жа§еп имале у старом периоду истоветну промону као и Та§.

8Ш8- N0111.

1ш§аг

Го§а1

\та§ап

Гас

Оеп.

Кп^агез

1'о§а1ез

туа§апе8

Гадез

Г)а1.

Дп^аге

Го§а1е

дуадапе

Га§е

Асс.

Ппдаг

Го§а1

у?а§ап

Гас

Р1иг. N0111.

Кп§ага

Го^аГа

Ћ-а§апа

1а§-а

беп.

11 пдаго

Го§а1о

луа^аио

1а§о

Г)а1.

Гт§ашт

Го§а1пт

ууа^апит

1а§ит

Асс.

Пп§ага'

Го§а1а

№а§'апа-

1а§а

У средњем периоду већ нема горње једнообразности. Док се у источном делу немачке говорне области задржава е у крајњим слоговима и код прве три именице, дотле се у западним крајевима всћ јављају облаци без е, те горњи обрасци добијају овакав изглед:

8т§.

N0111.

ут§ег

уо§е1

теа^еп али:

1ас

Оеп.

ут§ег(е)з

\ г о§е1(е)з

теадеп(е)8

Га§ез

1)аГ.

ут§ег(е)

уо§е!(е)

\уа§еп(е)

Га§е

Асс.

VIII §0Г

уо§е1

■та§еп

Гас

Р1иг.

N0111.

ут§ег(е)

уо§е1(е)

"№а§еп(е)

Гаде

беп.

У1пдег (е)

уо§е1(е)

уга§еп(е)

Га§е

ВаГ.

ут§ег(е)п

\о§'е1(е)ц

\та§'еп(е)п

Га§'еп

Асс.

уЈп§ - ег(е)

уо§е1(е)

ура§еп(е) ■

Га§е

коиемачком мењају ио обрасцу кгаИ; даиас су се, посде горе помеиутог изједначења, онет нашле у истом обрасцу са КасМ. Међутим је и па1П имало ионекад у .једиини облике основа на тако ген.-дат. паШг\ такав је облик очуваи и дан дањи у речи КаеМ^аИ-Запстегт Зег Касћ1} (у средњем иериоду даћ4е^а1; данашње * код те речи није дакле оно 1 нз старог иериода у облику паМ, ношто је оио у средњем периоду олабило у е, али ииак одговара њему, јер је иостало из тога е иод утицајем гласа §). Осим паћ! мења се у 8-ом и 9-ом веку цо том обрасцу и ћпоћ ((1а» Висћ), али само у множини, иогнто је у једнини махом средњег рода (ређе мушког); ну у 10-ом веку постаје та реч и у множини средњег рода, и тако је времеиом могла добити данашњи свршетак — ег, који је код именица средњег рода све више отимао маха. 1 Рш^аг и све именице на -аг, -а1 и -ап, које у основи имају дуг вока .1, јављају се у најстаријим споменицима без а у свима падежима осим ирвог и четвртог једнине, дакле Ип^гез, Дп^ге и т. д. Да су облици без а старији. види се најбоље из готских облика (Гш&ег; %% = п&), 1и^18 (Уо^е1) акга (Аскег) и т. д. Секундарни вокал а продире међутим у немачком врло рано у све падеже именица с кратким самогласииком у основи (Го&а! и. пр. има све облш.е по горњем обрасцу и у нај-