Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

429-

Алл и према овом стањ) ствари не би данас билој раздике између прва три обрасда с једне и обрасда 1ас с друге сгране, пошто се е у загради изговара нарочито у средњој Немачкој, дакде у области, која је дала гдавну иоддогу за данашњи књижевни језик. У новом периоду е међутим и ту ишчезава, по правилу да се е у крајњем сдогу губи увек кад гдавни акценат није на претпосдедњем сдогу. Тако онога е у крајњем сдогу свих тросдожних обдика нестаје, и у данашњем књижевном језику постаје за именице на -ег, -е1, и -еп засебан, образац по коме се онда мењају и именице које су некад припададе другим обрасцима (н. пр. Уа1ег, 15пн1ег, види стр.). Као и код именица које се мењају по обрасцу Та§, јавља се и код овога новог обрасца мућење, и ако му ни овде нема места; именице Уо§е1, ОЈгеп, Наттег, имају н. пр. по правиду у множини Уб§е1, 01еп Наттег, ма да се у тим речима није иза основиног самогласника никад надазидо г, које би то мућење могло изазвати. Именице: Во§еп, \?а§еп, Кга§еп, и т. д. имају множину и с чистим и е помућеним вокадом; ма да се старији обдици с непомућеним вокадом ематрају још увек као „бо.Ђп", ови се други чу.ју чешће, јер јасније изражавају множину. и они ће на сву придику времеиом потпуно пстиснути непомућење обдике, као што је то већ било и код тодиких других именица. Најинтересантнија је међутим у иогдеду мешања и диФеренцирања нових образаца судбина основа на -п. Њих у старонемачком има и мушког и женског и средњег рода. а промена им има нарочити тип,. који се разликује и од Фдекеије вокадних основа и Фдексије осталих. основа на сугдасник. Обрасци у старом високонемачком изгдедају овако:

У старом периоду има дакле, код сва три обрасца, још увек неке раздике између појединих падежа, јер самогдасник у последњем сдогу није свуда ;једнак, Ади кад .је прп крају старог иериода наступидо већ поменуто сдабљење пуних самогласника у е, неетаје и то мало разлике,

Р1иг. N0111. ћо1оп, 1)0ћш гипдип

МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД 8т§. N0111. ђо1,о (Во1е) гип»а (2ип§е)

Оеп. ђо1бпо (-6п) 2ип §опо (-оп) 1)&1. ђо1от, -611 2Ш1 §6т, -611

Сеп. 1)о1еп, 00И11 гип§ип 1)а1, 1)о1еп, ћоИи гип§ип Асс. ђо!оп, ђо!ип гип^ип

Асс. ђо1оп, ђо^ип 2ип §чт

СРЕДЊИ РОД ћегга (Негг) ћеггеп, ћеггт ћегхеп, ћеггт ћегга ћеггип ћеггопо (-611) ћегхот, -оп ћеггии

старијим своменицима); код имеиица с дугим оевовиним самогласником јавља се у цочетку а само у дрвох и адтвртом једнине. а у деветом веку лродире оно и у остаде иадеже. као што показује горњи образац Дп^аг.