Просветни гласник

376

1ГР0СВЕТНИ глдсник

г. Димитрије; ркп. 837 поклонио је г. М. Миленковић, овд. терзија; ркп. 841 послао је г. Лука Грђпк-Бјелокосић, преко г. Љубомира Стојановића академика; ркп. 847 и 850 поклонио је г. Мих. Ристић, српски консул у Скопљу: ркп. 865 добивен је од г. Петра Колендића, студента у Бечу; ркп. 836 био је међу штампаним књигама иод бр. 17.350; а ркп. 838 п 867 нађени су међу старим књигама Библиотеци поклољенима од стране г-ђе Хермине Николићке. Куповином набављен је једино рукопис под бр. 864. Свих 28 писама унесени су у инвентар из раније незаведених писама, нађених у Библиотеци. Од штампарских првина, оне под бр. 199—206 и 208 јесу поклон поменутога родољуба, а 207 извучен је из инвентара штампаних књига, где је била под бр. 3,855. То је уједно најстарија штампана књига, коју има Народна Библиотека, (Аепеаз ВИ ушз, Шз1опа гегит иМдие §е8<;агит УепеШз 1477, Јтргхт. ариЛ Јоапет с1е Со1оп1а). Карте п слике добивене су све службеним путом. Од новина пак и насописа добијани су сви којп су излазили у Србији у току прошле године. Неке часописе (махом непотпуне, који ће се имати попунити) поклонила су уредништва Просветног и Српског Књижевног Гласника. Многе, махом непотпуне, године појединнх политичких листова, штампаних по разним местима у унутрашњости Србије поклонио је г. Доброслав Ружић, државни саветник. Највећи пак број цриновљених листова нађен је у подруму испод Народне Библиотеке, где су годинама лежали незаведенн, други пак део извађен је из политичких листова у Библиотеци, заведених под именом „разних листова." Управа Нар. Библиотеке веома је захвална свима дародавцима, а нарочито дародавцима рукописа и ових листова, који су Библиотеци били добро дошли да њима попуни многе своје непотпуне комплете п да констатује како у њој нема многих листова, који су ранијих година излазили по појединим местима у Србији. Из горе изложеног прегледа набављених књига и другнх предмета у току 1904 године, види се како је куповином набављено доста мало књига. Управо на куповање књига Народна Библиотека ваљда никад није мање потрошила него прошле године, јер ма да јој .је кредит будетом одређен на ту партију био већи него многих ранијих година, утрошено је мање. Томе су два узрока: прво, прека потреба да се повежу књиге ранијих година набављене а још не повезане, н које се на основу правила о уређењу и раду у Библиотеци, не могу давати на читање, док се, не повежу, и друго, отплаћивање дуга књижарској Фирми Геролд и комп. у Бечу, који је са, завршним рачуном из 1903 године, у прошлој години износио 15.776'68 дин. у злату. Од целокупног кредита на канцеларијске трошкове, на набавку и повез књига у прошлој години, који је износио 15.500 дин., потрошено је:

на 'канцелариЈ ске трошкове ■ ■ на повез књига старих и нових на отплату дуга Геолду и комп. и на на^авку књиеа

3736-85 дин 4134-40 „ 5027-50 „ 2601-25 „

15.500'— дин.