Просветни гласник

588

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

100,487). Из овога се види да се у њему надазе свгт састојци, којих има и у води из Градишнице сем алкалног хлорида и карбоната, само што је гвожђе у главном везано као хидрат и карбонат те отуда бигру она жућкаста и црвенкаста боја (лимопитисаи). Под микроскоиом се види да је кристаласт агрегат кадцита." 3. II. С. ПавловиК ириказује медитеранске Фосиле из Дубоког Потока код Трњана, у округу крајинском (допуне: 42 врсте мекушаца, екскурзцја из 1904. и поклон г. Рашковића, дописног члана Геолошког Друштва). 4. П. С. ПавловиК реФерише о раду ЗсћиЂеН- а Ј.К. : ХЈеђег (Ј е п ЗсћПег топ Вопја Тиг1а 1и Во8П1еи Уесћап<11. (1. к. к. §ео1. К. Ап. "Шеп, 1904, №4, р. 111—114). — „У Геолошким Анадима већ је реФерисана белешка Т. Фукса: о плавкасто-сивом, прилично чврстом лапорцу код Доње Тузле, која према Фауни, по мишљењу ауторову (види Анале бечког Музеја од 1890 год.) опомиње на „Шлир." То исто две године доцније (УегћашЛ) наводи и пок. А. Битнер, што је такођо саопштено у Аналима. Шуберт је имао на расположењу Битнеров маторијал из Бечког Геолошког Завода, а сем тога добио га је и од Дрегера и испитивањем утврдио њихову идентичноет. Шуберт се занимао проучавањем микроФауне тузланске и и.з горњег аустриског шлира код Велса, где су бушења извршена до 1048 метара. На основи петрограФског карактера и упоређења Фауна мекушаца, а нарочито ФорминиФера Шуберт је дошао до закључка: да неоген код Доње Тузле није шлир, већ дапор баденске ф ације. РеФерент је указао и на детаље, којима он аргументише свој суд." 5- Ирочитани су реФерати Ј. М. ЖујовиКа о радовима 1)-г Ј. \Уаадеп~а,: 1.Вег § е о 1 о д 1 § с ћ е Ваи Лег 1пбе1 Агће а и 1 Кагт еп 1) 1 а 11 2опе 26, Ко1. XI тП с1еп 8со§Пеп 8. 6ге§ог1о ин <1 ОоП. УегћашП. с1. к. к. §ео1о§. В. Ап. 1904, Л« 12, р. 282. — 2. В1е Аи1'паћтен аи!' с1ег 1пбе1 Сћегзо 1111 КаПепИаие 2опе 26, Ко1. X и XI (исти часопис Л« 10 и 11 стр. 244) и 3. В1е Аи1паћтеп 111 ИопПћеПе с!ег 1п8е1 Сћегзо. УегћапгИ. (1. к. к. §ег>1о§. К. Ап. 1903, № 12, р. 249. Ови реФерати биће штампани у Геодогаким Анадима Бадканског Подуострва.

СХ1У Збср (10. фебруара, 1905. год.) 1. Управа друштвена преддаже за дописне чданове Геодошког Друштва г.г. Ђорђа Златарског и Ђор1ја Бончева, проФесоре Универзитета, Стевана Бончева, профзсора гимназије из СоФИЈе и Милана К. Ј/етковиЛа, супдента из Крагујевца, што збор једногдасно прима.