Просветни гласник

X Р О Н И К А

589

2. Разгледане су књиге и часописи, које набавља иди у замену за Геолошке Анаде Бадканског Полуосгрва добија Геодошки Завод Вел. Школе, а које су стигле за посдедњи месед дана. 3. II. С. ПавловиК реФерише о раду Д-р Ж. КишиатиКа: I) V а(1ебе4 1 ргуо ро1гезпо 1гује§се га §ос1. 1903. 2а§ге1), 1904. — „Године 1903. кроника је забележида свега 41 потрес у 28 дана (према ранијој 48 потреса у 39 дана). Највише је покрета бидо у Фебруару и августу (10 потреса), а најмање марта, јуна, септембра и новембра (по 1 потрес). Сејзмични рад показује ведику сдичност са оним 1902 гад. Једни нотреси су имали сво.је огњиште у околини загребској, док су други из пукотине, која тече дуж хрватског приморја. Сем тога иванечка пукотина дадаје два потреса, а ђаковачка један.* 4. П. С. ПавловиЛ приказује медитеранске Фосиле из Војилова, Мокрог Луга, Колатина и околине Вигањице (Сејиновачко Брдо и Дубоки До) (Допуне: око 70 врста). 5. Прочитани су реФерати Ј. М. ЖујовиКа о радовима В. Ј. 8сћиЂег1- а 1 Бег §ео1о§18сће АиЛзаи г1 е8 Аа1та 111118сћеп Ки8 (;еп§е1з1е1ез Уо(Исе-Сапа1 Ргозјек ип(1 с!ег (1ет8е1ћеп уог§е1а§ег!еп УсадНеи. УегћашИ. (1, к. к. §ео1о§. К. Ап. 1901., № 16, р. 330. — 2. Бег Ваи До8 Ге811ап(18§ећ1е1е8 1т Веге1сће с1ег Мог(1тее81 — бесИоп <1 е8 Каг1епћ1а11е8 2агалесс1иа 8(ге1о (Џтдећип^ уоп 2агауессћЈа ипс! Угапа). Исги часоиис, 1902., № 7, р. 196. — А. ВШпег-а. ХЈе(1 ег Ре1ге1'ас1е уоп погјзсћет АНег аиз с!ег 6е§епс1 уоп Сеу1јапоуЈ6 111 ВобпГеп — Уег1мпс11. с1. к. к. о-ео1о§. В. Ап. 1901. № 13 и 14. р. 284. и Р. V. Кегпег-а Ке1већегГсћ1 аи8 (1 ет дбШсћеп М о8ог§ећ 1 еI е8. — Vегћапс11. 1903. № 10 р. 215. Свп ови реФорати ће се игтампати у Аналима Балканског Иолуострва.

СХУ Збор (10. марта, 1905. год.) 1. Разгледане су наредне књиге и часописи стигли за Геолошки Завод Вед. Школе. 2. Прочитана су нисма г.г. г Борђа и Стевана Бончева, проФесора из СоФије, којим бдагодаре на избору за чданове Гоолошког Друштва. 3. Прочитано је саопштење Милана Е. ПетковиКа „О североисточном делу крушевачког терцијара". Ироматрања су вршена на узаном појасу, што се од Гагловачке Реке пружа до утока