Просветни гласник

590

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Расине у Западну Мораву, а који је на Геодошкој Карти обедежен као Неоген. (Геологија Жујовића I, стр. 120). „Граница овога узанога терцијарнога терена на северу иде нешто испод потока Биљевца и паралелно с љим, па се, источно од макрешанске цркве на истоме потоку повија ка ЈИ и силази у поток Дединац. Ту се, на девој обали овога потока код села Текије углавио у н. један к лин кристаластих шкриљаца. Граница одавде скреће на И., пресеца Дединачку Косу и поток Велики Добромир, па се спушта Ј И ка Глоговачкој Реци. На западу је узета као граница најнижа изохипса, која је готово паралелна с Расином, јер се простор од те изохипсе до Расине има сматрати као дилувијум. Терцијар је на овоме узаном простору испољен на неколико места. Стране потока Дединца су од наноса шљунковите каткад у подини лапоровите земље, коју пред крај села на левој обали смењује ситни жуто-црвенкасги песак. Дваестак метара на више опет на левој обали ископан је скоро један мали бунар, у коме испод наноса ситног шљунка дебљине 1,50 м. настаје крупнији шљунак, а испод овог лапоровита глина. У глини избачено.ј из бунара нашао сам доста богату Фауну, у којој је г. П. С. Павловић нашао овеврсте: СеНИпит р 1 сIит Вав4; С. сП8јипс 1;ит 8оСаг<11 ит оћ8о 1 е<;ит Ејсћ\у.; МосНо1а таг§1па1а Е1сћ№., Мигех 8иМауа1из Вав1;. и НуДгоМазрес. И даље уз поток се смењује шљунак са песком. ОваЈ је ситнозрн, гдешто дебео по В—4м., аобојен је жуто или црвенкасто, местимице и сасвим црно (од магнетита). На десној обали потока запазио сам три јасно одвојене терасе, чиЈа је дужина до 50 м. а висине су: доња 3, а средња и горња 5—8 м. Само на једном месгу находе се правилно развијени слојеви модрикасте глине сличне оној из поменутог бунара. Пад им је од прилике 5° ка ЈЗ, а правац ССЗ—ЈЈИ. Одмах код првих кућа села Текије на десној обали Дединца налазе се у модрикасто.ј глини фосили : КегН,а Пс1а Рег, СегПћиип рјскит Ваз1. НуДгоМа зрев., Соп§ег1а зрес., и врвце од лигнита. Лигнита је нађено мало, на прелому је био доста велике с.јајности. Супротно од овог места на левој обали појављују се први изданци кристаластих шкриљаца, који се као клин увлаче у терцијар на левој обали, док се десном продужује серија пескова истоветна са ранијом. Ове иескове замењује на послетку бељушав, крупнији песак са љуспицама мусковита и искрзаним зрнима Фелсиата, а каткад са крупнијим еочивастим уметцима распаднутог гнајса, док се на послетку не појаве изданци трошног гнајса, као што је онај у сухом поточићу на истој страни. Ту је граница терцијара са кристаластим шкриљцима на десној обали потока Дединца. — Већи део Кушака је од терцијара, чија граница иде паралелно са потоком Биљевцем, чија је десна обала од шкриљаца. У потоку Вел. Добромиру може да се прати терцијар одмах од друма Крушевац — Ђунис, па све уз поток. И овде је заступљен песком нешто ситнијим и не тако