Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

691

жутии као онај у Дединду, исиод кога се стално на ивиди корита находи модрикаста гдина. Терцијар се овај свршава јужно од Дединачке Косе у првоме поточићу с десне стране нотока В. Добромира. Ту су наслаге модрикаве уме дебеле неколико метара и без Фосила. Одмах изнад поточића настају гнајеи. Докле се терцијар протеже на исток нисам стигао да одредим. Према Фосилима се види да је у овоме терцијару заступљена сарматска етажа, која је још раније констатована у непосредној близини Крушевца, а на левој обали Расино." 4. Д-р Марко Леко саоппхтава анализу „ Шугаве ЈВоде" из Плешенца у Кратовској кази, коју је донео Стеван Симић, философ , уз ово саопштеље: „Три часа јужно од К[»атова лежи у једној равници село Плешенцн. На источној страни села тече Плешенска Река. У долини се осећа јак мирис од сумпора, а у речном кориту се находи врло често стипса, коју употребљују сељаци при Фарбан .у (стипсосање) разних материја. У селу има само два извора воде за пиће, а остали су сумиоровити. Прошле године је био прилично јак Џингарски Кладенац, али је пресушио после земљотреса у априлу месецу. те је сад најбољи представник сумпоровитих вода „Шугава Вода." Врело је удаљено од села 5 минута у ССИ. правцу, а избија на подножју брда Китке, уз саму обалу речну. Прилично је јако. На ЈЗ падини Китке извиру још неколико сумпоровитих извора, али су врло слаби. Око врела „Шугаве Воде" и у самом врелу површина се воде прелива у разним бојама: зелено, плаво, пурпурно, жуто и т. д. Име овој води дато је с тога пгго народ верује да она лечи од свију кожних болести. Купање се врши по одређеним, на празноверицама заснованим, нравилима. Не далеко од „Шугаве Воде" налазе се остатци Фабрике (мадена) у којој се пре 25 година прерађивао сумпор." — „У Флаши која није била чиста, јер се јако осећао мирис на анис било је око 650 куб. сантиметра воде, која је показивала киселу реакцију. Сувог остатка нађено је 1,186 грама, а жареног 0,96. При жарењу остатак се угљенисао одајући непријатан мирис органских материја, које су гореле. Даље нађено је у Једноме литру воде: 0,046 гр. 8 ј 0 2 ; 0,112 А1,0 3 . Ре 2 0 3 ; 0,168 СаО; 0,0476 М§0 и 0,622 80 3 . Из тих бројева израчунато је да у сувоме остатку из литра те воде има: 0,043 80 4 ; 0,408 Са80 4 ; 0,142 М§§0 4 ; 0,8752 А1 2 (80 4 ) 3 са малом количином сулФата гвожђа. Кад се томе дода још 0,046 8 4 0 2 онда остаје на карбонате алкалних метала, органске материје и ређе састојке 0,1718 грама. Према томе главни су саставни делови сувог остатка сулФати калцијума, алуминијума и магнезијума и то: на 34,4°/ 0 Са 80 4 31,6% А1 2 (80 4 ) 3 и 12% М§80 4 . Вода ова долази дакле у ред сумпоровитих сулФатних вода, које се одликуЈЈ антисептичним