Просветни гласник

радња главног просветног савета

507

народном предању испевао Јован Суботић. Да су г. г. уредници мадо пазилн на избор градива доказ су и народне песме: Шлада чобаница; Пјесма ЧепгиКа Фатиме; из.истог васпитног разлога ни оне не могу остати у овој збирци. Ове би се песме народне могле заменити другим, лешпим. Али у ову збирку требало је да уђе и још која уметничка тако од Вранка (макар и одломке); Каћанскога; Ненадовића; Прерадовића; Војиелава... Песме непознатог песника и она преведена: Птице и Цве~К,е, могле су са свим изостати у овој збирци, а место њих, да дође која лешпа од наведених нисаца или што из класичне прозе: Моја мати од Људевита ВуличевиЋа. Не знамо зашто су г. г. уредници узели две нарицаљке?! Међу тим из велике збирке народних прича В. Ст. Караџића и В. Врчевића, као и лепе збирке загонетака Ст. Новаковића могли су г. г. уредници такође направити већи, лепши и прикладнији женском чељадету избор. Чудновато је зашто народне пословице нису ушле у ову збирку. Исто тако несрећан је избор г. г. уредника код иначе врло лепе приче М. Живковића „Враг ђевојка". Најлеппги и најважнији део приче ове морао би се изоставити. Наравна је ствар, да би тиме прича све изгубила. Али свакако ће се г. г. уредници сложити са нама, да и сувише враголаста Тата не може ни у ком случају бити узором право.ј Српској девојци. Што се тиче другог дела ове збирке оних популарних чланака из Хигијене и Домаћег Газдинства и ти би се чланци морали са свим предругојачити; јер док се у првом делу и могло само одабрано градиво просто преписати, овде то не сме и не може бити. Оно што је одраслима намењено не може никако бити и за девојчице. Дакле, ово је требало све врло занимљиво написати, од прилике у оном правцу као што је она дивна књижица: „Девојчица у куКевном раду 1 ", па би се тек онда и овај другп део у сласт читао. А овако ко зна?... У осталом из књига се зацело није ниједна девојка научила кућевном раду, већ од мајке у кући, и то у самом РаДУ Да завршимо, како ова књига Српска девојка ни каквоћом, ни количином градива не одговара својој цељи, мишљења смо, да се иста не може преноручити Главном Просветном Савету. 1. Фебруара 1905. Београд. С одлмним поштовањем Хрнстина Г. Ристића, кдасна учитељица В. ЈК. Школе, Катарина < ј . Павловића, класна учитељица Ж. Уч. Школе Према овоме реФерату Савет је одлучио: да се књига „Српска девојка" оваква каква је не може уиотребљавати за покдањање ученицама старијих разреда народних шкода, нити се може набављати за ђачке књижнице и народне читаонице. Госпођицама Христини Ристићевој и Катарини Павдовићевој, у име хонорара за реФерат о овој књизи, одређено је свега тридесет (30) динара. XIII Прочитани су реа>ерати г.г. Ђ. Анђслковића, Михаида X. Ристића и Милана Вељковића, про®есора, окњизи: „Аритметика, 1део: Рачу-

1 Превод с франц. М. Г Б. Глишића и У. Благојевића.