Просветни гласник

508

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

нида за ниже разреде средњих школ.а", коју је у рукоиису поднео г, Никода Врсаловић, проФесор, и молио за одобрење да се она може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњих шкода. РеФерат г. Ђ. Анђелковића гласи : Г\лавном Просветном Савету Прегледао сам „Рачуницу" г. Николе Врсаловића, ироФ. намењену ученидима наших средњих школа, коју ми је Гл. Просв. Савет послао на оцену. Част ми је данас послати Савету свој извештај и оцену о књизи. Утисак који је на мене овај састав учинио јесте стална тежња пшпчева за ла ]Јшим и разумљивијим излагањем научног материјала што се у I и II разреду наших гимназија предаје. Сем тога је у овој књизи и распоред градива понешто измењен на боље, јер је у пристуи унесено випге иретходних појмова него што се то у досадањим уџбеницима находи. Остало је градиво распоређено као и по осталим уџбеницима. Због тога што је ова књига намењена ученицима који су се скоро одвојили од основне школе, мени тежња пишчева изгледа оправдана и ако се мора констатовати Факат да доследно није до краја изведена, почем пма кадшто излишних објашњења, а нека излагања нису потпуна. 1. Еао непотпуност сматрам оно место у другоме одељку где се за одредбу деобе целих бројева излаже нојам о том као смањивање дељеника онолико пута колико се пута може делитељ од њега одузети, док је прва логична деФиниција деобе (сличне одредбе о одузимању) и у Алгебри а и Рачунпци она, кад се каже: да је деоба она рачунска радња којом се из производа и једног његовог чинитеља истражује други. Као излишицу сматрам иишчев покушај да ученицима изведе уверење о множењу тзв. деветичним иравилом, које је дуго излагано, а за ове мале ученике није од практичне вредности. Завршетак овога одељка је код писца излагање о скраћеном множењу и дељењу. Ирема ономе како је ова тачка излагана а како се на сличан начин излаже у другим рачуницама ја налазим, а у том сам стекао лично нскуство као наставник, — да су ова излагања за овако мале ученике пре забуна него добптак за ученика, а то је с тога што сене обраћа иажња на сам обим у којем се крећу сви практични задацп из рачунице и геометрије за I и II р. гимназија. Међу тим ако се на то обрати пажња, а то је на зрдатке простијег састава, онда би требало да се засебе изведе и изложи одељак како о рачунским олакшицама тако и скраћенпм радњама за све 4 операције. Разуме се да ће се јаче и иространије о том поново учити у Алгебри како са оиштим тако и са особеним бројевима. 2. Код одељка о дељивости бројева наишао сам на једну врло велику и непотребну таблицу простих бројева од 1—10.000. Налазим да би ово требало да отпадне јер није за ове ученике од значаја. Сличио томе је и излагање о сложеним чиниоцнма сложеног броја. 3. У одељку о разломцима постоји једна непотпуност а та је: што нема доказа о том како се множи цео број разломком, а као излишица је множење обичног разломка са децималима. 4. Последњи део ове књиге су размерс и сразмере (пропорције) и примена на остала правила (тројно итд.). Код оде»>ка о размерама опазио сам да нема о сложеним размерама, а то је требало да буде. По својем искуству мислим да се може направити