Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГ ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

509

одељак о сразмерноетн и зависностн кодичина услед чега се лако стварају нужни појмови о иравим и обрнутим односима, а основа су за решавање задатака правила тројних (простога и слож.; интереса итд.). Г. нисац је ову ствар узгред излагао при давању прпмера из правила тројног и простог. Остали одељди овога дела су добро израђени, ма да ми одељци о рочном плаћању, пчавила смесе и смеше изгледају да премашају програм II раз. гимназије. 5. Остаје ми рећи коју о задацима који су уз одељке У колпко сам могао опазпти налазим да су ц задаци у поједпшш одељцима подесни и рационални сем неких ситнпх погрегаака, које се дају исправити, за тим да иду од простијих ка комбинованим. Језик је у овој рачуници разумљпв и ако местимично има застарелих речи (као нпр. дотична). Из свега излагања ја бих могао дати сад п своју оцену а та је: да се ова књига може употребљавати као уџбеник у нашпм средњим школама, али да би писац морао унети све поправке које овде нредлажем и избацитп излигапце. Захвалан Главном Првосветном Савету на поверењу, част ми је умолити га да изволи примити уверење о мојем погатовању. 6. декембра 1904. Београд. Ђока Анђедковић проФесор I б. гимиазије РеФерат г.г. Мих. X. Ристића и Милапа Вељковића гдаси : Г^давном Просветиом Савету Главни Просветни Савет, на 864. састанку од 18. Фебруара ове годнне, изволео је поред Господпна Др. Михаила Петровића, про®есора Велпке Школе изабрати и иотппсане да прегледају и оцене Аритметнку I део — Рачуница. К °ЈУ Ј е У рукопису поднео г. Никола Вреаловић, проФесор прве београдске гимназије, и да реФеришу Савету: да ли се може ова Рачуница г. Врсаловпћа употребити као уџбеник у нижим разредима наших средњих школа. Почаствовани овим избором, потписани нмају част поднети Савету свој реФерат на поменуту Аритметику. Потппсани жале што не могу дати Савету повољно мншљење о ово.ј Аритметнцн. Она се не може упбтребити за уџбеинк у нижим разредима нашнх средњпх гакола из ових разлога: I Што научно градиво није распоређено како треба; II Методска обрада поједпних одељака није довољно јасна и добра; и III Не одговара наставном плану. I Да научно граднво ннје распоређено како треба, видн се по томе гато г. Врсаловић говори о метарском систему мера пре но гато је извео појам о броју и о декадном бројном систему, а познато је да се метарски систем мера баш и оснива на декадном бројном систему. Исто тако и појам о несавршеннм или ирациоиалним бројевима, о којима говори г. В. у тачкн 72. не може се ученицима јасно представити пре но што би било речи о размерама самерљивих и несамерљивпх количина и извлачењу корена из целпх и разломљених бројева, а о свему овоме г. В. нигде у овој својој Аритме-