Просветни гласник

510

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

тици не говори, па с тога и појам, који је он о тим бројевииа дао није никакав, нити из н>ега деда могу научити и разумети шта су то несавршени или ирационадни бројеви. Г. Врсаловић је на насловном листу свог дела ставио; „Аритметика за ниже разреде средњих школа I део — Рачуница". Према овоме изгледа да је он написао или намерава да напише и II део који би обухватио Општу Аритметику или Алгебру такође за ниже разреде средњих шкода, те бл се према томе овај I део његове Арнтметике имао да употреби у I и II, а други део у III и IV разреду, као што је п наставним планом прописано. Ако је тако, онда у овом I делу његове Аритметике никако не могу остати одељцио сложеном иравилу тројном, друштвеном рачуну, сложеном интересу, рачуну мешања и легуре, рочном плаћању и верижном рачуну, пошто су ови рачуни доста компликовани, да их деца у II разреду гимназије не могу разумети ни научити. Овим рачуннма је место у II делу Аритметике при крају, који би се имао учита тек у IV разреду, кад су деца и одраслија и оспособљена да оваке сложене задатке могу разумети. II Да методска обрада појединих одељака није довољно јасна и добра видеће се нз ових напомена. 1. Г. Врсаловић даје најпре појам о декадном снстему бројања (тачка 10), па тек онда о самом броју (тач. 11). Сам појам о декадном систему бројева није јасно извео. Он вели: „Начин бројења и писање бројева, којим се данас цео свет служи зове се десетични или декадни систем, јер у њему десет нижих јединица чине непосредно већу јединицу, т. ј. десет јединица чине једну десетицу" итд., а пре тога нигде није дао нојам ни шта је то број, ни шта је једнница, ни шта су то ниже и више јединице (тачка 10). Тако исто и тачку 12. у којој говори о писању и читању бројева, није довољно јасно разрадио. Тако нпр. он пише бројеве 10, 100, 1000, 10000, 78, 84, 60, 207, 350, 3856, 1089, пре но што је показао како се читају, пре но што је извео закон о месној вредности појединих циФара у броју. 2. У тачки 13. у којој говори како су стари народи писали бро.јеве, вели да су се Римљани служили овим знацима: I, V, X, Г, С, 1) и М, па одмах помоћу тпх знакова пише разне бројеве, а нпје претходно деци показао правила како треба те цифре слагати при писању бројева. 3. У тачки 15. говори о десетном разломку и вели: „Кад се нека целина иодели на 10, 100, 1000, 10000 итд. једнаких делова, па се узме један пли више таквих делова, онда се такав разломак зове десетан". Међутим сви бољи савремени писци тумаче данас постанак десетних разломака простим цроши.>ењем декадног система бројева, и зову их децималним бројевима, јер они постају по истим законима, по којима и декадни бројеви, а рачунске операције са њима врше се по истим законима и правилима, по којпма се врше и код декадних бројева. 4. Појам о периодним десетним разломцима чистим и нечистим о којима говори г. В. већ у тачки 18. „Претходних знања" по нашем мишљењу треба деци дати тек онде, где је реч о претварању обичних разломака у децималне бројеве. Ово као да је г. В. и сам увидео, па о томе на том месту и сам поново говори. 5. На страни 32 у тачки 31. хтео је да изведе правило: да се чинитељи могу у ароизводу својим местима иреместити, али то правило нити