Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

511

је извео нитн доказао како треба. Увиђајући и сам да није овде довољно рећи само 9X5 једнако је са 5 X 9> узима да то још једним примеро .1 објасни, и то скроз погрешно. Он узима овакав п;шмер : „5 дин. X 9 м. — 45 дннара" значи да је сваки метар по 5 динара, а 9 м. X 5 дин. = 45 м. значп да се за 1 динар добије по 9 метара". Међутим ово се правило може извести и доказати само тако, ако претпоставимо да су оба чинитеља неименовани бројеви, јер множитељ, по правпду, мора бити свакад неименован број, пошто он показује само колико има једнаких сабирака. Према овоме пример, који је г. В. узео нити може да значи да је 5 д. X 9 м. једнако са 45 динара, нити је пак 9 м. X 5 дин. једнако са 45 метара. 6. На стр. 33. у тачки 31. без икакве поступности прелазп одмах на множење вишецифрених бројева с вишецифреним, место да је најпре објаснио и показао како се множи једноцифреним бројем па онда како се множи са 10, 100, 1000..., па тек онда да покаже како се множи с вишецнфреним бројем. Нема дакле потпуног прелаза од лакшег и простијег ка тежем и сложенијем. 7. На стр. 35, т. 33. каже: „Проба множепа. Да ли је множење тачно извршено сазнаје се дељењем. Кад се ироизвод иодели једним својим чинитељем мора се добити други чинитељ". Међутим довде нигде није било ни речи о дељењу. 8. На стр. 42. у тачки 39. у којој говори о дељењу бројева најпре помиње речи дељеник и делнтељ, као да су ученицима позната значења тих речи, па тек после даје деФиницију о дељенику и делитељу. 9. На стр. 42. тачки 40. у којој објашњава примерима како се дели вишецифрени број вишециФреним, учннио је ону исту методску погрешку, коју је учннио н код множења у тачки 31. на стр. 33., коју смо погрешку навели у нашој напомени под бројем 6. 10. На стр. 57. тачка 51. у којој је нзложена таблица свих простих бројева од 1 до 10000 треба да се изостави, јер није потребна, кад се деци претходно да јасан појам који су бројеви прости а који сложени. Тако исто треба изоставити и сва правила из тачке 55. на страни 62, 63 и 64. јер она нремашају круг појимања и схватања код ученика I разреда којима су намењена. 11. На стр. 81. у тачки 75. под 3 вели: „Ако међу сабирцима има и мешовитих или целих бројева могу се мешовити бројеви претходно претворити у неправе разломке (т. зв.), па онда поступити како је казано под 2°," па даље вели: „Алп је боље ради уштеде у времену ирво сабрати целе јединице иа онда разломке*. Међутим ако се на овај други начин хоће да реши задатак, онда је боље најпре сабрати разломке, па онда целе бројеве, јер може да се деси да нам збир разломака да неправ разломак, у том случају треба издвојити целине и додавати их целинама. Исти је случај и на стр. 82 у тачки 77. под 3 у којој говори о одузимању мешовитих бројева. 12. На стр. 93. у тачки 83. у одељку: , Разноимени бројеви и рачу> нање еа пима" вели: „Старе јединице мера биле су све разноимене са различитим претворитељима". Међутим нигде пре тога није дао деци појам о претворитељу. 13. У тачки 100. вели, да се чланови геометриске сразмере могу испремештати тако, да се свака сразмера може наиисати још на седам различитих начина, па завршује тај став овако: „н свака од њих представља једну исту геометриску сразмеру." Међутим оваким преображајем добивене проиорције