Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

не престављају „једну исту" но раздичите геометриске пропорције. За њих се може само рећи да су добре. 14. На стр. 109. у тачки 104. даје деФиницију о простом правилу тројнод овако : „Помоћу особине, — да се из три позната члана геометриске' сразмере може наћн четврти неаознати члан, решавају се разноврсни задаци из обичног живота, и тај начин решавања, ломоћу геометриске сразмере зове се иросто иравило тројно". Ова дефиниција по нашем мишљењу није никаква нити се помоћу ње може да дозна који су то задаци из обичног живота, које би требало решавати по лравилу тројном. Ово као да је и с&м г. В. осетио, те одмах за тим у тачки 105. труди се да оваку своју де®иницију примерима пгго боље објасни, али и та му објашњења нису никаква. 15. Па стр. 110. у тачки 106. има овако правнло: „Еад двг врсте бројева стоје у таквоме односу да множини броја једне врсте одговара толика иста множинсс броја друге врсте, тада се каже да те две врсте бројева стоје у иравој сразмери". Ми не знамо да има бројева „јсдне" и „друге врсте", али знамо да се каже за две количине да су право пропорцијалне кад двогубој, трогубој итд. вредности једне колнчине одговара двогуба, трогуба итд. вредност друге количине. Исту је погрешку учинио и у тачци 107. 16. На стр. 125. у тачки 115. говори о сложеним сразмерама на начин нама још нелознат и скроз иогрепхан. Тако нпр. он вели: „Кад има вшле једнаких размера, па је у једној од њих један члан иепознат. чпр. х:3 = 8; 72: 9 = 8; 32:4 = 8.— оне се могу у.једначити овако: х: 3 = 72: 9 = 32: 4 Па кад се истоимени чланови иомноже међу собом добиће се сложена сразмера: х:3 = 72'32:9'4 у облику просте сразмере. Применом правила из тачке 100 биће; 3.72.32 " х = 9.4 Из овог иоследњег израза излази за је х=192, међутим из прве размере х:3 = 8 излазк да је х = 24. Дакле у једном истом задатку х је час једнако са 24, а час са 192 што је апсолутно немогућно п погрешно, што се такође види и из горн>е сразмере : х:3 = 72. 32:9.4 у којој по самом задатку количник прве размере х: 3 је 8, а друге 72 • 32 : 9 • 4 је 64. Према овоме горња сразмера није склопљена из две једнаке размере, дакле није добра, те према томе и г. Врсаловића онако начињена сложена сразмера није добра. Исто су му тако погрешни и остали примери. Помоћу овако погрешних појмова и закључака које је дао о сложеним сразмерама прелази одмах затим у тачки 116. на сложено правило тројно, па вели: „Помоћу особине да се може израчунати први непознати члан сложене сразмере могу се решавати многи задаци из обичног живота, и тај начин решавања задатака зове се сложено иравило тројно Међутим г. Врсаловић нигде не каже, које и какве се врсте задатако могу решавати помоћу сложеног правила тројног. У каквом односу и кака